Sa prosečnom proizvodnjom na 28.000 hektara i prosečnim prinosom od 14 tona, Srbija je, od nekad značajnog izvoznika krompira u Rumuniju i Bugarsku, postala značajan uvoznik ovog povrća, uglavnom iz Nemačke, Belgije i Holandije, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.
– Kada su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju izgubili smo ta tržišta, a kada je Srbija 2012. godine uspela da ispuni standarde za izvoz, više nije imala te količine, asortiman i cene – kaže sekretar udruženja za biljnu proizvodnju PKS Aleksandar Bogunović.
On je objasnio da su u Srbiji za svega par godina površine pod krompirom spale sa 41.000 hektara na 28.000 hektara, a s obzirom da je Srbija zemlja koja troši dosta krompira, uvoz raste i prošle godine je dostigao 30.000 tona i vrednost od 7,5 miliona eura.
– Problem je u tome što nismo samo izgubili tržišta za izvoz, nego nismo ni dobro ispratili nove sorte niti primene novih agrotehnika, tako da su prinosi kod nas do 17 tona, a u svetu su sorte s prinosom i do 70 tona po hektaru, pa je proizvodnja tamo jeftinija, a količina krompira uvezenog u Srbiju veća – navodi Bogunović, a prenosi agencija Tanjug.
Kao najvećeg svetskog proizvođača Bogunović navodi Kinu, koja godišnje proizvede 89 miliona tona krompira, dok se celokupna proizvodnja tog povrća u Evropskoj uniji kreće oko devet miliona tona.
Оставите одговор