Među stranim kompanijama koje su u posao u Srbiji investirale uz pomoć državnih subvencija biće još onih koje će otići, kao što je uradio Geox iz Vranja, budući da su u pitanju niskoprofitabilne industrije koje se, kada im se povećaju troškovi poslovanja, sele tamo gde je jeftinije, kaže koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
– Biće još takvih slučajeva odlaska stranih firmi, što je i premijerka Ana Brnabić nagovestila. Kompanije koje se spremaju da odu iz Srbije ne nagoveštavaju to unapred, pre nego što sve pripreme – navodi Rajić, a prenosi agencija Beta.
Italijanska fabrika obuće Geox u Vranju je objavila likvidaciju, zbog čega je bez posla ostalo 1.300 radnika, iako im je država za pet godina rada u našoj zemlji dala kroz subvencije i razne olakšice za zemljište oko 14 miliona eura bespovratnih sredstava i tako finansirala svaku treću platu zaposlenih.
Tim povodom, srpska premijerka je ocenila da se zemlja predugo oslanjala na strane investitore i da je vreme da se jačaju domaći investitori, ne odričući se istovremeno ni inostranih. Ona je podsetila da se stranim i domaćim firmama subvencije daju pod uslovom da isplaćuju 20% veće zarade od minimalca.
– Mnogi investitori su došli uSrbiju zbog jeftine radne snage i subvencija, a kako raste minimalac to predstavlja sve veći trošak i oni će tražiti na drugoj strani jeftiniju radnu snagu. Strategija privrednog razvoja u Srbiji zasnovana je na pogrešnom modelu i neselektivnim subvencijama prema stranim ulagačima kapitala. Srbija je subvencijama podržavala i niskoprofitabilne svetske kompanije i nikada nije podvukla crtu kakav je rezultat toga – rekao je Rajić i objasnio da su Češka i Poljska razvijale domaće kompanije koje su kasnije privlačile veće svetske kompanije.
Prema njegovim rečima, Srbija je nekada imala kvalitetnu tekstilnu industriju koja je robu plasirala i na Istok i Zapad, ali joj je nedostajala pomoć Privredne komore kako bi agresivnije osvajala svetska tržišta, a sada to mesto zauzimaju strane tekstilne firme. On je podsetio da domaće kompanije nemaju podršku države u subvencijama kao inostrane i da posluju u nepovoljnom poreskom sistemu, opterećene parafiskalnim nametima i netransparentnim uslovima, budući da strane kompanije mogu sa pojedinim političarima da ugovore i povoljnije uslove poslovanja nego što su zvanični.
– Domaće male i srednje kompanije su od 2016. godine opterećene parafiskalnim nametima, nemaju pravo na poreski kredit kako bi dobit reinvestirale, porez na imovinu je uvećan, zavisno od grada do grada po nekoliko stotina posto, a prihodi ne rastu tom brzinom, osim možda nekima iz IT sektora. Kurs eura za izvoznike je potcenjen, a domaćim firmama radnu snagu „otimaju“ strane kompanije koje su ojačane državnim subvencijama i mogu da daju nešto veće zarade, a sredstva Fonda za razvoj su i dalje nepovoljna i oskudna da bi ih domaće kompanije koristile za investicije – smatra Rajić.
On je poručio da bi, umesto što su obilnim subvencijama podržavane strane kompanije, bilo bolje da je oformljen fond za finansijsku podršku domaćim kompanijama, kako bi učvrstile poslovanje, a pozajmljeni novac vraćale i tako proširile lanac podrške domaćoj privredi.
– Stalno se priča o sjajnim rezultatima privrede i o jakom budžetu, a ustvari se iz privrede izvlači više novca nego ranije i domaći privrednici, koji bi mogli da šire proizvodnju, ustežu se zbog neizvesne i nepredvidive politike prema privredi. Vlast nema komunikaciju sa domaćom privredom kako bi čula gde su problemi, a strani investitori mogu da se podele u dve grupe – one koji će ostati duži period, a koji su došli kako bi zauzeli stratešku poziciju za poslovanje na tržištima Evrope i Azije, i oni iz niskoprofitabilnih indsutrija, poput proizodnje auto-kablova, tekstilne indutsrije i industrije plastike – rekao je Rajić i objasnio da investitori iz druge grupe brzo podignu proizvodne hale, uz državne subvencije, posluju dok im to odgovara, a kada im porastu troškovi poslovanja još se brže sele iz države u državu.
Оставите одговор