U Srbiji je prodaja novih automobila smanjena u ovoj godini za oko 20 procenata u odnosu na isti period prošle godine, koja je za prodaju novih vozila bila najslabija u istoriji. Zbog takve situacije, u manjim gradovima i regionalnim centrima zatvaraju se prodajna predstavništva.
Predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Petrović objasnio je za agenciju „Tanjug“, da je u prvih sedam meseci ove godine prodato svega 12.238 vozila ili za 20 posto manje, ističući da je prosečna mesečna prodaja bila manja od 2.000 vozila, a da takav prosek nikada nije bio slabiji od kada Asocijacija prati podatke o prodaji. On smatra da zabrinutost građana za svoj posao, predstavlja glavni razlog pada prodaje automobila.
Međutim, Petrović kaže da ipak postoji interesovanje za nove automobile, tako da ne može da se kaže da je tržište automobila u Srbiji potpuno stalo.
– Mi od 1999. godine, kada je Asocijacija nastala, vodimo evidenciju po kojoj je u prethodnih petnaestak godina u Srbiji prodato 500.000 vozila ili prosečno oko 34.000 vozila po godini, ali ako uporedimo one stabilne godine, na primer 2008. kada je prodato 60.000 i prošlu sa svega 22.000, vidimo koliko je smanjena prodaja. Očekujemo da će ove godine u Srbiji, u najboljem slučaju, biti prodato najviše 20.000 novih automobila – rekao je Petrović i napomenuo da su neki uvoznici prijavljivali i prodaju koju su realizovali u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni, pa zbog toga ni ovi podaci ne mogu biti potpuno realni.
U prvih sedam meseci ove godine najviše su se prodavali novi automobili u srednjoj klasi sa najnižim cenama do desetak hiljada eura, dok je najveću prodaju imala „Škoda“, pa „Fiat“, „Folksvagen“, „Ford“. Ovakvi automobili uglavnom se koriste za gradsku vožnju, ali i kao porodični automobili, jer su mali potrošači. Po Petrovićevim rečima, zabeležen je rast prodaje japanskih brendova: „Tojote“, „Suzukija“, „Mazde“ i „Mucibišija“, zbog kvaliteta i izdržljivosti tih vozila. Što se tiče prodaje luksuznih automobila, tu nema ni velikog rasta ni pada.
– Ljudi koji imaju novac i dalje voze takve automobile i sigurno neće kupiti jeftin auto, već jedino može da se desi da zamene svoj „BMW“ „Mercedesom“, ili svoj „Lendrover“ „BMW-om“ ili „Audijem“, ali će i dalje ostati verni luksuznom brendu. Prodaja luksuznih automobila uvek je oko 1.500 vozila godišnje i uglavnom u proseku to bude: 500 automobila „BMW“, 500 „Audija“ i 500 „Mercedesa“, a proda se i po neki „Jaguar“, „Rendžrover“ ili neki drugi skupi četvorotočkaš. Grubo gledano, tržište luksuznih automobila je uvek bilo isto, i tokom bombardovanja i sankcija, kao i 2008. godine, kada je bilo idealno za prodaju – kaže Petrović.
Kada je reč o razvoju automobilskog biznisa, on smatra da je poražavajuće što su svi manji gradovi ili regionalni centri, na primer u Zrenjaninu, Somboru i Vršcu ostali bez prodajnih centara, zbog slabe posećenosti i prometa. Uvoznici ili zastupnici proizvođača velikih brendova na teritoriji Srbije, koji su prisutni direktno preko „majke firme“ i uz podršku ino-principala, uspevaju da opstanu, ali smanjuju troškove i čak ukidaju posebne službe. Neki od njih šalju svoje marketinške službe u Budimpeštu ili Sloveniju, pa odatle regionalno pokrivaju prodaju, s obzirom da je tržište zemalja stare Jugoslavije dosta slično po mentalitetu kupaca.
– Brine nas to što nova vozila nemaju nikakvu podršku od zakonodavca po pitanju takse i regulacije jeftinijih kamata ili bilo čega, dok je sa druge strane, povećan uvoz polovnih automobila. Ne kažemo mi da nije dobro voziti polovne, već da bi trebalo urediti to tržište. Svi ti polovnjaci koji ulaze u Srbiju trebalo bi da prođu kroz sertifikacione centre kod ovlašćenog proizvođača i njegovog zastupnika da bi se znalo pravo njihovo stanje po pitanju kilometraže, bezbednost i ekologije – smatra Petrović.
Оставите одговор