Prednosti i mane eksploatacije litijuma u Srbiji

Planirana izgradnja rudnika litijuma u Srbiji potakla je vodeće domaće naučnike da se, na dvodnevnom stručno-naučnom skupu pod nazivom „Projekat Jadar – šta znamo?“, okupe kako bi javnosti ponudili odgovore na pitanja šta Srbija dobija, a šta gubi tim projektom.

Iako brojni ekološki aktivisti nastavljaju da apeluju na nadležne da odustanu od tog projekta, jer će iskopavanje litijuma, kako tvrde, imati katastrofalne posledice po poljoprivredu i vodotokove, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručuje da rudarstvo i zaštita životne sredine moraju da idu zajedno, prenosi TV Prva.

Inače, ruda jadarit, sa visokim procentom litijuma, pronađena je u Srbiji 2004. godine nedaleko od Loznice, u Rađevini, u slivu reke Jadar po kojoj je i dobila ime. Ekološki aktivisti se protive iskopavanju ovog metala, jer smatraju da će uništiti okolno zemljište, kao i reku Jadar, a zatim i Drinu. Iz kompanije Rio Tinto, koja je pronašla litijum i koja će vršiti eksploataciju, odgovaraju da građani nisu dovoljno informisani. U svetu je potražnja za litijumom porasla 30 posto samo za godinu dana, a procene govore da bi srpske rezerve litijuma mogle da pokriju oko 12 posto globalnih potreba.

– Ovaj rudnik bi mogao da bude stub ekonomije i temelj naše privrede. Zahvaljujući tom prirodnom bogatstvu Srbija se visoko poziconira kao strateški bitna zemlja na evropskoj i svetskoj karti kritičnih mineralnih resursa od kojih će zavisiti privreda svih razvijenih zemalja – izjavila je ministarka Mihajlović.

Međutim, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, Ratko Ristić, objašnjava koliko će, prema njegovim istraživanjima, zemljišta biti uništeno zbog eksploatacije litijuma.

– Prema minimalističkim procenama, praktično trajno će biti uklonjeno oko 532 hektara zemljišta, od toga najviše poljoprivrednog. Biće uklonjeno oko 316 hektara šumskih površina, a u sloju do 10 cm na oko 200 hektara biće oslobođeno oko 7.000 tona organskog ugljenika, dok će se vrlo invanzivan uticaj osećati na gotovo 1.290 hektara zemljišta – upozorio je Ristić.

Ukoliko ispuni sve zakonske standarde u oblasti ekologije, rudnik Jadar bi trebalo da počne sa radom 2027. godine.