Srbija se sa ovogodišnjim rodom maline od 63.000 tona, ponovo našla na drugom mestu u svetu po proizvodnji ovog voća. S obzirom da je u Podrinju, oko Bratunca i Zvornika, ovog leta ubrano još 10.000 tona, srpska proizvodnja maline gotovo je izjednačena sa ovogodišnjom proizvodnjom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od 75.000 tona.
– Na čelu te liste prošle godine je bila Poljska sa prinosom od 120.000 tona, ali je ovog leta njihove zasade zadesila katastrofalna suša. Pretpostavlja se da je njihov ukupan rod tek između 50.000 i 60.000 tona, a to je siguran znak da će do sledeće berbe doći do velikog rasta cena u svetu – objašnjava Čileanac Felipe Rosas Osa, generalni sekretar Svetske organizacije za malinu (IRO), a prenosi „Politika“.
Ovo su lepe vesti za malinare u Srbiji, jer se već oseća blagi rast cena koje su u avgustu iznosile 2,6 eura po kilogramu. Male hladnjače u Srbiji kilogram sorte “vilamet” trenutno prodaju izvoznicima za 300 do 310 dinara, dok se cena “miker” maline kreće od 340 do 350 dinara.
Rekordan prinos maline u Srbiji bio je 2002. godine, kada se sa proizvodnjom od 94.366 tona naša zemlja našla na prvom mestu u svetu. I 2006. godine Srbija je takođe bila vodeća u svetu sa proizvodnjom od 90.000 tona, dok su iza naših malinara ostali proizvođači iz SAD (65.000), Čilea (63.000) i Poljske (52.000).
Generalni sekretar Felipe Rosas ove sedmice boravi na sajmu u Nemačkoj, a iz Kine se upravo vratio sa zanimljivim vestima.
– Tamo sam bio 15 dana i uverio se da proizvodnja maline u toj zemlji stalno raste. Ove godine je u četiri provincije pod malinom bilo između 3.000 i 3.500 hektara različitih sorti: “fertodi”, “otom blis”, “britn”, “heritidž”, ”miker”… Novi malinarski region je Tibetski plato u provinciji Kingai na nadmorskoj visini od čak 2.500 metara. Malina je u takvoj klimi pod potpunom zaštitom prirode, jer nema biljnih bolesti ni štetočina, a pesticidi se uopšte ne koriste – naveo je Rosas.
Оставите одговор