Klimatske promene predstavljaju egzistencijalni problem sadašnjeg vremena i održivi razvoj više nije samo poželjan segment u poslovanju kompanija, već predstavlja neophodnost i imperativ svakog posla, zaključak je prošlonedeljne konferencije „Transformacija ka održivoj budućnosti“ koju su organizovali Nemačko-srpska privredna komora (AHK) i kompanija Simens.
Kako je rekao Ivan Smiljković, bankar i član Upravnog odbora AHK, firme koje su okrenute zelenoj transformaciji lakše će dolaziti do novca za investicije, jer banke prilikom davanja zajmova gledaju i taj segment poslovanja. On je ukazao i na stav Evropske komisije da ne postoji teritorija u Evropskoj uniji, pa i u Evropi, koja će moći da emituje ugljen-dioskida više nego što je to dozvoljeno, prenosi agencija Tanjug.
– I naše kompanije će morati da definišu svoj stav prema životnoj sredini, ukoliko žele da se uključe u evropske lance snabdevanja. One će morati da svoje poslovanje usklade sa najnovijim ekološkim standardima. U Nemačkoj 1. januara sledeće godine stupa na snagu novi zakon o dobavljačkim lancima, prema kojem će sve kompanije sa više od 3.000 zaposlenih morati da godišnje izveštavaju o statusu osnovnih ljudskih prava i poštovanju ekoloških odredbi u lancima snabdevanja, a godinu dana kasnije ovo će biti obaveza svih kompanija sa više od 1.000 radnika – rekao je Smiljković i poručio da će Nemačko-srpska privredna komora pomoći srpskim firmama koje posluju sa Nemačkom da se prilagode na nove propise.
Na novinarsko pitanje da li je 32 milijarde eura, koliko je naveo predsednik Srbije Aleksandar Vučića da je neophodno uložiti u energetski sektor do 2050. godine, velika investicija i da li je u redu da država ulaže sama, Smiljković je naglasio da investicija jeste velika, ali da ona kreira nova radna mesta, otvara tržišta i omogućava razvoj novih tehnologija.
– Mislim da je investicija od 32 milijarde ozbiljan iznos, ali verujem da država neće morati sve sama da ulaže i da će za nju biti dostupni i evropski fondovi. Ovde je presudno da se otvara nova biznis šansa za naše preduzetnike i mala i srednja preduzeća, a to je integracija u evropske lance. Ko bude najbrži verovatno će se i najbrže integrisati u evropske lance – rekao je Smiljković, ocenivši da to nije trošak već investicija koja može doprineti razvoju naše ekonomije.
Prema rečima generalne direktorke Simensa za Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju Medeje Lončar, kao jedna od prvih globalnih ekonomija koja se obavezala da će do 2030. godine biti karbon neutralna, kompanija Simens je u svom poslovanju od 2015. godine smanjila za više od pola emisiju ugljen-dioksida.
– Održiva ekonomija nije moguća bez inovativnih rešenja, a kompanije koje osmišljavaju i ulažu u njihov razvoj imaju veliku odgovornost u postizanju ciljeva održivog razvoja. Svesni smo toga da lideri u branši treba da budu i lideri u održivom poslovanju, ali važno je da shvatimo da je ovo zadatak za celo društvo – poručila je Lončareva.
Učesnici konferencije su podsetili da je 2030. godina prva godina u kojoj bi trebalo da se napravi presek i vidi šta se uradilo od 2015. godine, kada su definisani ciljevi održivog razvoja. S tim u vezi, oni su istakli da će se više uraditi ukoliko se u realizaciju krene ranije.
Na panelu posvećenom pitanju transformacije poslovanja kompanija ka održivoj budućnosti u izazovnim vremenima, savetnik generalnog direktora za tehničko-tehnološki razvoj u kompaniji Elektromreža Srbije (EMS) Nebojša Petrović je naglasio da je u EMS-u ključna energetska efikasnost i naveo da je ova kompanija, sa nivoom od dva posto gubitka, u samom evropskom vrhu. Tom prilikom je i profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Željko Đurišić podsetio da ključno pitanje budućnosti više nisu resursi, već skladištenje energije.
Оставите одговор