Nemački startap Marvel Fusion javlja da je na pragu rešenja kako ovladati procesom fuzije. Umesto snažnog elektro-magnetnog polja, kojim se radioaktivno gorivo zadržava unutar fuzionog reaktora, nemački tim je upotrebio kratkotrajne laserske impulse.
Na konstruisanju funkcionalnog fuzionog reaktora, koji bi obezbedio neograničen izvor energije bez radioaktivnog otpada i štete po okolinu, naučni timovi širom sveta rade već 70 godina. Ideja o jeftinoj energiji iz obične morske vode toliko je primamljiva da naučnici ne prestaju da traže način kako da ukrote glavnu prepreku, a to je temperatura veća od one u jezgru Sunca.
– Ja to uvek volim da uporedim s loncem sosa od paradajza. Ako temperaturu pojačate, sos se greje i počinje ključati. Problem je što će, ako ga tako ostavite, uskoro završiti na plafonu – slikovito je opisao Moritz von der Linden, direktor nemačkog startapa Marvel Fusion koji tvrdi da je na pragu otkrića kako ovladati „sosom“ pretvorenim u malo Sunce, piše Jutarnji list.
Inače, sadašnje nuklearne elektrane kao gorivo koriste nestabilne izotope urana ili plutonijuma i crpe energiju nastalu njihovim raspadom, pri čemu kao nusprodukt ostaje radioaktivni otpad. S druge strane, Ideja fuzionog reaktora je obrnuta i zasniva se na iskorišćavanju energije nastale spajanjem atoma, što je osnovni fizičko-hemijski proces koji se odvija unutar zvezda.
Međutim, za uspeh takvog procesa u kontrolisanim uslovima na Zemlji treba prevladati dva velika problema. Prvi je kako obezbediti dovoljnu količinu energije za paljenje fuzionog procesa i kako kontrolisati sam proces nakon pokretanja. Većina naučnih timova koja danas pokušava da konstruiše održiv fuzioni reaktor, zapravo traži način kako da gorivo zadrži unutar reaktora.
– Što se tiče sosa od paradajza, mi ne pokušavamo da grejemo ceo lonac, nego da podstaknemo svaki atom u njemu kako bi dobili ekstremno oslobađanje kinetičke energije. Ova metoda je ekstremno delotvorna, ne ostavlja nikakav nuklearni otpad, a prenos oslobođene energije je dosta jednostavan i ne traži nikakvu kompleksnu zaštitu – objasnio je Von der Linden za londonski Tajms.
Teoretski posmatrano, ekstremno kratki impulsi snažnog lasera puštaju se kroz gustu smesu goriva sastavljenog od vodonika i bora. Impulsi spajaju vodonik i bor u pozitivno nabijene čestice helijuma koje se međusobno odbijaju i kreću brzinom od oko 30% brzine svetlosti. Ovako dobijena energija lako se može iskoristiti preko već poznatih tehnologija toplotnih izmenjivača ili elektrostatičkih polja.
Laserski impulsi traju kratko, jedva merljivi deo sekunde, a nakon toga se u reaktoru odvija tek nešto duža reakcija, svojevrsni nanoskopski vatromet koji brzo završava, pa upravo zbog toga nije potreban posebno magnetno polje za čije je održavanje je često potrebna veća energija od one dobijene u samoj fuzionoj reakciji.
Što se tiče prakse, Marvel Fusion je do sada sproveo samo detaljne kompjuterske simulacije i testiranje lasera, ali još nema funkcionalan prototip reaktora. Međutim, ono sa čim trenutno raspolažu bilo je dovoljno da se privuče nekoliko desetina miliona eura investicija, a među ulagačima su i Siemens Energy i francuski konglomerat Thales.
I nakon decenija neuspeha, ideja o neiscrpnom izvoru čiste i jeftine energije nastavlja da tera naučnike na uporno nastave da eksperimentišu sa fuzionim reaktorima. Po ulaganju u takva istraživanja prednjače SAD, u poslednje vreme tu je Kina, a iznosi investirani u takve projekte mogu se meriti milijardama eura, napominje Jutarnji list.
Оставите одговор