Jedan od poslednjih velikih nemačkih proizvođača solarnih modula, kompanija Solarvat iz Drezdena, saopštava da će potpuno obustaviti rad krajem avgusta ove godine, što će uticati na oko 190 zaposlenih u proizvodnji.
Ovakav ishod poslovanja kompanije osnovane 1993. godine, nije samo novi udarac za solarnu industriju Nemačke, već jasno ukazuje i na sve veće teškoće sa kojima suočava evropska solarna industrija, prenosi agencija DPA.
Kompanija navodi nekoliko razloga za ovakvu odluku, a jedan od glavnih je veliki cenovni pritisak kineskih proizvođača koji solarne module nude na evropskom tržištu po damping cenama. Uprkos kvalitetu i tehnološkom napretku nemačkih panela, Solarvat u trenutnim tržišnim uslovima više nije u stanju da garantuje troškovno neutralnu proizvodnju.
Situaciju je rečima „crn dan“ za nemačku i evropsku solarnu industriju, opisao ministar energetike i zaštite klime Saksonije Volfram Ginter, koji je kritikovao saveznu vladu zbog pasivnog ponašanja prema izazovima industrijske politike.
Međutim, iako je najavljena obustava proizvodnje, za sada nema planova za potpuno zatvaranje fabrike u Drezdenu, jer Solarvat planira da preusmeri postojeće resurse i ulaže u druga poslovna područja kao što su spajanje sektora i direktna prodaja. Kompanija će solarne panele ubuduće nabavljati isključivo iz Azije, što pokazuje o kakvom se pritisku globalne konkurencije radi.
Kompanija će zadržati mogućnost nastavka proizvodnje u Drezdenu, ukoliko dođe do promene privrednog okruženja, a svojim radnicima nudi mere restrukturiranja, odnosno prelazak na posao u drugim područjima rada kompanije. Takav je slučaj sa monterima, servisnim radnicima ili planerima, čiju će prekvalifikaciju i dalje obrazovanje preuzeti akademija Solarvat.
Jedan deo javnosti hvali fleksibilnost kompanije u prilagođavanju teškim tržišnim uslovima, dok drugi to vide kao propust politike zaštite domaće industrije. Kritičari, uključujući i ministra Gintera, pozivaju na odlučniju podršku solarnoj industriji kroz privremene subvencije ili takozvani bonus za otpornost, kako bi se pružila podrška industriji tokom prelaznih faza.
Pored toga, naglašava se potreba za promišljenom industrijskom politikom usmerenom na budućnost, koja proaktivno stvara temelje za održivu i konkurentnu solarnu industriju u Evropi.
Оставите одговор