Tehnološka kompanija Merck dodelila je nagradu „Uvid u budućnost 2022“ Tobiasu Erbu, direktoru nemačkog Instituta za mikrobiologiju Maks Plank, za projekat pretvaranja ugljen-dioksida u pentadekan, glavni sastojak dizel goriva.
Nagradu od milion eura u kategoriji „Energija“, za inovativna rešenja koja omogućavaju pretvaranje ugljen-dioksida u korisne hemijske proizvode koji se mogu koristiti kao sirovina za gorivo, jedna od vodećih svetskih naučnih i tehnoloških kompanija dodelila je Erbu na naučnoj konferenciji „Radoznali 2022 – Uvid u budućnost“ (Future Insight) održanoj u nemačkom Darmštatu, prenosi agencija Tanjug.
Erbov projekat je pokazao da se CO2 može direktno pretvoriti u pentadekan, glavnu komponentu dizel goriva, kao i u poliketid koji deluje kao prekursor antibiotika. Koristeći sintetičku biologiju, tim naučinika Instituta Maks Plank je otkrio i kombinovao biokatalizatore kako bi se omogućila efikasnija fiksacija ugljen-dioksida.
Prema rečima Belen Garijo, generalne direktorke kompanije Merck, Tobias Erb je uspeo da redizajnira fotosintezu, kako bi čovečanstvu obezbedio pretvaranje ugljen-dioksida u korisne proizvode. Kako je objasnio sam Erb, istraživanje povezuje biologiju i hemiju i usredsređuje se na otkrivanje i inženjering novih enzima koji konvertuju ugljen-dioksid i njegovu dalju upotrebu u projektovanoj i veštačkoj fotosintezi.
– Ove godine smo videli kako je naučni tim koristio inspiraciju iz prirode, iz načina na koji biljke i mikrobi pretvaraju ugljen-dioksid u energiju, a koji može dovesti do održivog goriva budućnosti koje bi moglo zadovoljiti naše rastuće potrebe za energijom – poručila je Ina Bulat, direktorka kompanije Merck za jugoistočnu Evropu.
Koristeći pristup „metaboličke retrosinteze“, Erbov tim je dizajnirao i realizovao veštačke puteve fiksacije CO2, koji su efikasniji od prirodne fotosinteze, i sada se fokusira na implementaciju ovih sintetičkih puteva u živim ćelijama.
Ugljen-dioksid iz atmosfere je glavni izvor ugljenika za život na Zemlji. Njegovu koncentraciju u atmosferi, između ostalog, regulišu i fotosintetički organizmi. Međutim, zbog industrijske proizvodnje, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je drastično porasla i trenutno oko polovina ugljen-dioksida oslobođenog sagorevanjem fosilnih goriva ostaje u atmosferi jer vegetacija i okeani nisu u mogućnosti da ga apsorbuju.
Porast atmosferskih koncentracija ugljen-dioksida i drugih dugotrajnih štetnih gasova sa efektom staklene bašte pojačalo je njihovu moć apsorpcije i emitovanja infracrvenog zračenja, što je od polovine 20. veka direktno uticalo na rast prosečne temperature na celoj planeti.
Оставите одговор