U Nemačkoj se sprema ogroman infrastrukturni projekat, a odnosi se na izgradnju dalekovoda koji bi energiju dobijenu od vetra i mora na severu, prenosio preko cele zemlje.
Ovaj projekat već nazivaju „okosnicom energetske revolucije“, koja teži proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.
Međutim, kako piše „Dojče vele“, pokazalo se da nije dovoljno samo sagraditi vetroelektrane, već da ključni problem leži u pogrešno postavljenom sistemu dalekovoda u Nemačkoj. Energetska mreža dugačka je skoro milion i 800.000 kilometara, od čega je oko 35.000 kilometara visokonaponskih dalekovoda, a oni su tako postavljeni da bi prenosili struju iz termoelektrana u blizini ugljenokopa na zapadu ili jugozapadu zemlje. Enrgetski sistem Nemačke uključuje i nuklearne elektrane koje su građene pored reka sa dovoljno vode, ali koje bi sada trebalo ugasiti i definitivno isključiti iz strujne mreže.
Glavna linija budućeg dalekovoda, takva kakva je sada, nije ni dovoljna, ni odgovarajuća, pa zato opsežan plan ovog projekta obuhvata čak 36 projekata. Predviđena je izgradnja ukupno 2.800 kilometara dalekovoda, nadzemnog na nosačima visokim i po 70 metara, gde je to moguće, ali i daleko skupljeg podzemnog, ako se drugačije ne bude moglo. Ipak, glavni ogranak ovog ekološkog dalekovoda nazvanog „Sued.Link“ trebalo bi da bude pušten u pogon već 2022. godine uz trošak koji se procenjuje na deset milijardi evra. Četiri koncerna, „Tennet“, „Amprion“, „50Hertz“ i „TransnetBW“, protekle nedelje su predstavili koncept izgradnje tog dalekovoda, tačnije trasu kojom će on otprilike ići kroz Nemačku.
Međutim, tu se odjednom podigla prašina, jer bi 450 kilometara dugačak ogranak koji vodi od Lauhsteta u saveznoj državi Saksonija-Anhalt, skroz kroz Bavarsku do Majtingena, morao da prolazi preko brojnih oranica i blizu naseljenih mesta. Bavarci su protestima i ranije uspevali da ometu izgradnju mreže dalekovoda, a što se tiče ovog ekološkog „energetskog dalekovoda“ žale se na kratak rok za javnu raspravu na ovu temu. Još jedan ozbiljan argument za protivljenje Bavarske ističe da se ekologija ne svodi na lepe vetroelektrane koje se vrte tamo negde na pučini Severnog mora, već ona podrazumeva i drugačije električne uređaje koji troše manje struje, a i drugačije ponašanje potrošača koji više štede zbog sve većih računa za struju.
Na posletku se zaista pokazalo da potražnja za električnom energijom ne raste onoliko koliko se očekivalo. I Nemačka državna agencija za snabdevanje električnom energijom smatra da „nema potrebe“ korigovati postojeće planove izgradnje nove trase dalekovoda. Oglasio se i komesar za energetiku u Briselu, Ginter Etinger, inače Nemac, koji „ne razume“ oklevanje Bavarske i smatra da je izgradnja te trase „neophodna i to što pre“.
Оставите одговор