Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sada se sprema za potpuno ekološku eksploataciju. Do nedavno nije postojala tehnologija koja bi omogućila eksploataciju litijuma na ekonomičan, ekološki i održiv način, međutim sada su u pripremi čak dva takva patenta.
Nemačka je oduvek važila za zemlju siromašnu sirovinama, ali je sada situacija sasvim drugačija, jer u se u njenim dubokim termalnim vodama nalaze najveće rezerve litijuma u Evropi. Njegova eksploatacija mogla bi da uzdrma svetsko tržište ovog lakog metala, koji se iz rudnika i slanih jezera dobija na veoma neekološki način, piše Dojče vele.
U Nemačkoj se glavne rezerve litijuma nalaze u takozvanom Rovu gornje Rajne (Oberrheingraben) na jugozapadu zemlje, na potezu od Bazela do Frankfurta, u dužini od 300 i širinie od 30 do 40 kilometara, na dubini od 3 do 5 kilometara. Prema procenama, u pitanju su rezerve ekvivalentne 16 miliona tona litijum-karbonata, odnosno litijuma koji se koristi za baterije, a radi se o količinama dovoljnim za više od 400 miliona elektro-automobila.
Podaci Nemačkog instituta za geologiju i prirodne resurse (BGR) pokazuju da vode u ovom regionu sadrže između 200 i 400 miligrama litijuma po litru, što je uporedivo sa nekim slanim jezerima u Južnoj Americi. Termalne vode ispod Rajne odavno se koriste u geotermalnim elektranama i znalo se da sadrže dosta litijuma, međutim taj metal je dobio na značaju tek poslednjih godina, na početku ere baterija za elektro-automobile.
Sem toga, do skoro nije postojala odgovarajuća tehnologija koja bi eksploataciju nemačkih rezervi litijuma omogućila na ekonomičan, ekološki prihvatljiv i održiv način, a sada su prijavljena ili su u pripremi čak dva takva patenta. Naime, do sada se slana voda, koja na dubini od tri do pet km ima temperaturu od 120 do 200 stepeni Celzijusa, ispumpavala, a njena toplota se koristila za proizvodnju struje, da bi se ohlađena na 60-80 stepeni vraćala u zemlju.
U proizvodnji litijuma ohlađena voda se pre vraćanja u zemlju filtrira i upravo taj deo procesa, tokom kog se povećava koncentracija litijuma do dovoljnog nivoa, predstavlja novi metod i novu čistu tehnologiju „Made in Germany”. Pri tom se ništa dodatno ne buši, ne dodaju se štetne hemikalije, ne troše se voda ni fosilna goriva, što će proizvodnju baterija i elektro-automobila učiniti značajno čistijom i jeftinijom. Grad Karlsrue postaje prestonica evropskog litijuma, u kom se nalaze centri istraživanja i firma koja je na dobrom putu da nemački litijum plasira na svetsko tržište, napominje Dojče vele.
Оставите одговор