U Beogradu je u utorak održana godišnja Skupština Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija), na kojoj su predstavljeni rezultati ekonomske analize trgovinskih odnosa dve zemlje u periodu od 2015. do 2022. godine.
Rezultate studije predstavila je predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Kori Udovički, koja je poručila da je Nemačka i u 2023. godini ostala glavni partner i ključna destinacija za srpska mala i srednja preduzeća, prenosi agencija Tanjug.
– Samo u poslednje dve godine srpski izvoz u Nemačku porastao je za 60 posto, a robna razmena s Nemačkom čini 15 posto ukupne robne razmene Srbije. To je u velikoj meri rezultat dugogodišnjih nemačkih investicija u Srbiji, ali i odraz dubljih kompatibilnosti. U periodu od 2021-2023. je uočen i intenzivan rast izvoza za oko 60 posto, odnosno sa 2,8 na oko 4,5 milijarde eura, i to u svim sektorima, od prehrambene industrije, proizvoda od običnih metala i drveta, hemijskih proizvoda, mašina i tekstila do transportnog sektora, a tu su i plastični i proizvodi od gume i ostalo – rekla je Udovički, istakavši da se na osnovu te saradnje postepeno gradi i srpski „Mittelstand“.
Ona je podsetila da nemačke kompanije u našoj zemlji zapošljavaju i obučavaju 80.000 ljudi. Kako je rekla, među vladama dve zemlje postoje bliske veze, a u oblasti politike srpska vlada uči na nemačkim iskustvima, budući da postoje sličnosti i afiniteti koji govore da bi nemački model mogao da pomogne i Srbiji.
Prema rečima predsednika Komore Milana Grujića, trgovinska saradnja Srbije sa Nemačkom je gotovo dvostruko veća nego sa bilo kojom drugom zemljom sveta.
– Imamo čvrste odnose zasnovane na stranim direktnim investicijama i trgovinskim vezama. Na dobrom smo putu i svi indikatori govore da će se tako i nastaviti, uprkos tome što živimo u vremenu velikih promena, inovacija i geopolitičkih izazova. Zato za nove članove Upravnog odbora Komore biramo ne samo stručnjake, već i vizionare spremne da preuzmu rizik. Stoga, Kmora nije samo mesto razmene ideja, već i izvor inspiracije i podrške. Naša snaga je udruživanje i zajednički rad na ostvarenju zajedničkih ciljeva, jer mi nismo samo institucija već zajednica lidera, vizionara i preduzetnika – naglasio je Grujić.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je poručila na ovom skupu da su bilateralni odnosi dve zemlje, posebno nakon nedavnih poseta nemačkih zvaničnika Srbiji, dobili dodatno na značaju i dali impuls produbljivanju saradnje.
– Akcenat se stavlja na podsticaje malim i srednjim preduzećima i na stručno obrazovanje i energetsku tranziciju. Želimo da se srpske reforme na putu pristupanja EU odvijaju brže, da građani Srbije bolje osete dobrobiti toga. Srbija ima neophodne kapacitete i može biti motor za ceo region. Preduzeća u Srbiji bi bolje profitirala i napredovala ukoliko bi granične kontrole sa EU nestale. Svakako, budite sigurni da Nemačka podržava sve korake Srbije na putu ka evropskoj zajednici. Mi ćemo pri tome ostati konstruktivni partner koji takođe govori kritički o određenim pitanjima – rekla je Konradova.
Ona je najavila donošenje Nacionalnog plana za zaštitu energije i klime, koji takođe predstavlja i osnovu za razvoj održivih izvora energije.
– Nemačka preduzeća osećaju i posledice konflikta u vezi sa srpskom južnom pokrajinom, i normalizacija odnosa je važna. Zabrana uvoza za srpsku robu na KiM je jedan od primera kako konflikt utiče na privredu – dodala je Konrad.
Оставите одговор