Lazar Krstić podneo je ostavku na mesto ministra finansija u Vladi Republike Srbije, ali će, kako je najavljeno, ostati na funkciji specijalnog savetnika premijera Aleksandra Vučića. Aktuelni ministar privrede Dušan Vujović privremeno će preuzeti resor finansija, prenosi „RTS“.
Krstićeva ostavka usledila je nakon što je Vlada usvojila nacrte Zakona o radu, Zakona o penzijskom i ivalidskom osiguranju i Zakona o otklanjanju posledica poplava. Bivši ministar je izjavio da se o svojoj ostavci dogovorio sa srpskim premijerom, uz obrazloženje da premijer i ministar finansija moraju da imaju iste stavove o tome šta treba uraditi i u kojim rokovima. Kako je rekao, ostaće na raspolaganju Vladi na koji god način to bude imalo smisla, i zahvalio se na podršci koju je imao tokom svog mandata.
– Tražio sam da se sprovede težak program, nezamisliv za naše uslove, a samo neke stavke su smanjenje penzija za najmanje 20 posto, smanjanje plata u javnom sektoru od najmanje 15 posto i otpuštanje u naredne dve godine 160.000 radnika, kao i povećanje cene struje za 30 posto, što mora da se desi sada posle poplava. Pored strukturnih reformi, koje nisu samo zakoni i njihova primena, potrebno je i energično rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju, što povlači pitanje i „Srbijagasa“ i to sa progresivnim rokovima, a što bi značilo da ako se ne pronađe partner, Vlada preuzima sudbinu zaposlenih – objasnio je Krstić.
Prema njegovim rečima, Vlada je usvojila izmene zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju, što su prvi istinski reformski zakoni usvojeni u poslednjih osam ili devet godina. Kako smatra, to je velika stvar za Srbiju, za poboljšanje stanja u javnim finansijama, ali i signal potencijalnim ivnestitorima da je Srbija ozbiljna u sprovođenju reformi koje nisu lake. Rezultat toga, kaže Krstić, i najavljenih reformi, jeste da je naša cena zaduživanja na istorijskom minimumu kada je reč o trgovini obveznicama na međunarodnom nivou.
– Ovo je račun koji je ova Vlada morala da plati. To je nastalo iz nekoliko političkih odluka, kao što su vanredno povećanje penzija od 22 posto, prvo pre izbora, a onda i nakon formiranja koalicije. Nerealna dinamika rasta plata u javnom sektoru koja nije pratila ono što je bio pad BDP-a i u trenutku kada je privatni sektor izgubio, po nekim procenama, i 40.000 radnika, kao i preteranog zapošljavanja u javnom sektoru – naveo je Krstić i dodao da nije imao iluziju da su ove odluke bile u potpunosti politički motivisane.
Krstić ostaje kategoričan da mere koje je pomenuo treba da budu sprovedene u Srbiji odmah i u punom obimu.
Оставите одговор