Džozef Štiglic, profesor na univerzitetu Kolumbija u SAD i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, poručio je Evropskoj uniji da mere štednje koje primenjuje „dokazano imaju štetne posledice“ koje će je upropastiti.
Profesor Štiglic navodi nesporne činjenice da su sve zemlje EU na ivici ekonomske stagnacije, ako ne i nove, treće uzastopne recesije, da većina EU članica još nije dostigla pretkrizni nivo BDP-a, kao i da je stopa nezaposlenosti izuzetno visoka, a među mladima alarmantna, prenosi agencija „Fonet“.
Prema njegovoj računici, BDP eurozone danas je 15 posto manji nego što bi bio da nije bilo krize 2008. godine. Ovo konkretno znači da je od početka recesije izgubljeno 6.500 milijardi dolara, a samo ove godine, kako tvrdi Štiglic, izgubljeno je 1.600 milijardi.
– Pokušaji podsticanja investicija ulagivanjem krupnom kapitalu ne mogu da spasu evropsku ekonomiju. Države se nadaju da će niže poreske stope za korporacije stimulisati investicije, što je obična glupost, jer investicija nema zbog nedostatka potražnje, a ne zbog visokih poreza. Smešna je tvrdnja zagovornika štednje, da je ona uspešna i da se to vidi iz činjenice da ekonomija više ne ide nizbrdo. Ako je to kriterijum po kojem ćemo se ravnati, onda možemo reći i da je skok sa litice najbolji način silaska niz planinu – objašnjava nobelovac.
Za nametanje mera štednje Štiglic optužuje Nemačku i ističe da one utiču ne samo na širenje osećaja beznađa u čitavoj EU, već uslovljavaju i slabljenje demokratije. Po njemu je malo koja politika građanima bitnija od one koja utiče na njihov životni standard. Zato u situaciji kada oni stalno glasaju za promenu politike, a govori im se da se o ekonomskim pitanjima odlučuje negde drugde, trpe i demokratija i vera u evropski projekat, tvrdi Štiglic,.
Kao primer on navodi Francuze, koji su na izborima glasali za navodno socijalističku Vladu Fransoa Olanda i njegovo obećanje da će dići poreze najbogatijima i povećati budžetsku potrošnju, kako bi se olakšao život najsiromašnijima i podstakla ekonomija. Rezultat je upravo suprotan, kaže nobelovac, jer je francuska Vlada smanjila poreske stope za velike korporacije i krenula u smanjenje budžetske potrošnje. Oland je zbog toga najnepopularniji predsednik u istoriji Francuske i jedina uteha mu je tapšanje po leđima nemačke kancelarke, kaže Štiglic.
– Svoj uticaj Nemačka na sličan način pokušava da iskoristi i u Italiji koju tera na masovnu privatizaciju, ali premijer Mateo Renci za sada se tome uspešno odupire, jer ima dovoljno zdravog razuma da shvati da rasprodaja državne imovine dugotrajno nema previše smisla. Takve odluke moraju se zasnivati isključivo na tome hoće li građani od njih imati koristi ili neće. A istorija je pokazala da neće – smatra Štiglic.
Оставите одговор