Ivan Savić (29), doktor tehničkih nauka sa Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, uspeo je da iz koštica šljive u laboratorijskim uslovima izdvoji supstancu „amigdalin“, koja se koristi u terapiji karcinoma dojke, limfona, prostate…
Metodu lečenja opakih bolesti semenkama iz koštica voća, koje su pune vitamina B17, poznavali su i stari Egipćani, a sistemsko proučavanje ovih lekovitih supstanci počelo je u prošlom veku. Lečenje opakih bolesti „amigdalinom“ danas se primenjuje u Meksiku i Nemačkoj, preko tableta i injekcija, ali sa ovom supstancom dobijenom iz koštica kajsije i breskve, piše „Blic“.
– Na ovim prostorima niko do sada nije pokušao da izdvoji „amigdalin“ iz koštice šljive. Ja sam se na taj korak odlučio zato što je naše područje bogato ovim plodom. Molekul „amigdalina“ spada u grupu tumor selektivnih agenasa koji uništavaju samo ćelije tumora dok zdrave ćelije ostavljaju netaknute. Gotovo da ne postoji literatura o toj supstanci u koštici šljive, što je za mene bio poseban izazov. Tako sam uspeo da izdvojim sadržaj „amigdalina“ koji iznosi šest posto na svežu masu šljive – objašnjava Savić.
Kako navodi mladi naučnik iz Srbije, radeći svoju doktorsku disertaciju „Izdvajanje bioaktivnog jedinjenja amigdalina iz semenki šljive i kvercentina iz lista zelenog čaja“, provodio je i dane i noći u laboratoriji Tehnološkog fakulteta u Leskovcu. Svoje otkriće i naučni dokaz objavio u nekoliko stručnih svetskih časopisa.
I pored fantastičnog uspeha našeg mladog naučnika, farmakolozi, međutim, kažu da se radi o otkriću koje, možda nikada neće ugledati svetlost dana. Šef Katedre za farmakologiju na Medicinskom univerzitetu u Nišu Srđan Pešić, pretpostavlja da će pronalazak leskovačkog naučnika za sada najverovatnije ostati u časopisima, budući da od izdvajanja neke lekovite supstance do proizvodnje gotovog leka obično prođe 20 godina.
– U Srbiji ne postoji ni jedna farmaceutska kompanija koja se bavi inovacijama ili uvođenjem potpuno novih lekova, već uglavnom proizvode kopije ili generičke paralele već sintetisanih proizvoda. Taj posao u svetu radi tek dvadesetak kompanija koje su u mogućnosti da uz rizik, izdvoje za jedan novi lek oko dve milijarde dolara. Od desetine hiljada novosintetisanih supstancija samo njih 250 u proseku uđe u preklinička ispitivanja, a od tih 250 samo pet se nađe u fazi ispitivanja na ljudima, dok na kraju samo jedna postane lek – objašnjava profesor.
Doktor Ivan Savić je asistent na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, gde je i diplomirao sa prosečnom ocenom 9,85, a doktorirao sa desetkom. Sada se sprema na petogodišnje postdoktorsko usavršavanje u inostranstvu.
Оставите одговор