Inženjera, stručnh saradnika i tehničara imamo koliko i stanovnika Novog Sada, dok su za njima trgovci i radnici raznih uslužnih delatnosti.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola kaže za „Kurir“, da su elektrotehničar za informacione tehnologije i autoelektričar za kompjutere na kolima zanimanja koja su trenutno najpopularnija, a koja Srbiji nedostaju. Deficitarne su i sve struke koje su vezane za energetiku i energetska postrojenja, a takođe našem tržištu rada nedostaju i zavarivači, rukovaoci mašinama i upravljači postrojenjima.
U Ministastvu prosvete se žale da planiranje upisnih kvota ne ide lako, iako Strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine postoji. Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić kaže da škole predlažu potrebne profile, lokalna samouprava je upoznata sa potrebama privrede na lokalu, a Služba zapošljavanja registruje deficitarna i suficitarna zanimanja na tržištu rada.
Kako ističu u Nacionalnom prosvetnom savetu, planiranje obrazovanja se i u svetu kreće ka znanju jezika, naučnoj i digitalnoj pismenosti, a sposobnost za rad se stiče daljim usavršavanjem. Desanka Radunović iz Nacionalnog prosvetnog saveta tvrdi da bi pravce razvoja Srbije trebalo da odredi politička elita, opredeljujući se da li ćemo biti poljoprivredna ili visoko-tehnološka zemlja. Ona smatra da preduniverzitetsko obrazovanje ima zadatak da usmeri decu na učenje tokom celog života, jer je jasno da će se potražnja vrlo brzo menjati.
Prema podacima Infostuda do posla najlakše dolaze prodavci i komercijalisti, pa radnici u administraciji, dok su inženjeri informacionih tehnoligija tek na trećem mestu. Stručnjaci se slažu da sa takvom statistikom planiranje obrazovanja nije lak posao.
Оставите одговор