Vlada Srbije je usvojila Uredbu za dodelu podsticajnih sredstava operaterima koji se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada, za period od 2026. do 2028. godine. Pravo na podsticaje ubuduće će se ostvarivati kroz sistem aukcija tokom kojih će se recikleri nadmetati za obradu otpada.

Cilj donošenja ove uredbe je unapređenje sistema upravljanja otpadom, povećanje stope reciklaže i razvoj cirkularne ekonomije, a podsticaji su namenjeni operaterima koji vrše ponovno iskorišćenje otpadnih guma, električnog i elektronskog otpada, otpadnih ulja, istrošenih baterija i akumulatora, kao i otpadnih vozila, javlja eKapija.

Najveći podsticaj do 40 dinara po kilogramu predviđen je za reciklažu istrošenih baterija i akumulatora, za otpadna vozila podsticaj će iznositi do 30 dinara po kilogramu, za otpadna ulja do 26 dinara, za električni i elektronski otpad do 24,8 dinara, a za otpadne gume 15 dinara po kilogramu. Najveća godišnja kvota za koju se mogu ostvariti podsticaji je 35.000 tona, a tiče se otpadnih guma, za električni i elektronski otpad kvota je 25.000 tona, isto kao i za otpadna vozila, istrošene baterije i akumulatore 13.000 tona, a za otpadna ulja 10.000 tona.

Pravo učešća na aukciji imaće operateri sa važećim dozvolama za upravljanje otpadom, a moraće da prilože i planove reciklaže, poslovne planove i dokaze o saradnji sa sakupljačima otpada. Uredba predviđa i strogu kontrolu trošenja sredstava, uključujući redovne i vanredne inspekcijske nadzore. Ministarstvo zaštite životne sredine moći će da dodeljuje državnu pomoć zavisno od budžeta, a maksimalni iznosi podsticaja i kvote će svake godine biti usklađivani sa tržišnim uslovima i potrebama sektora reciklaže.

Inače, Komisija za kontrolu državne pomoći prethodno je dala popzitivno mišljenje na predlog uredbe kojom se uvode podsticaji za operatere koji se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada. Na ovaj način otvoren je put za dodelu oko 2,67 milijardi dinara godišnje u periodu od 2026. do 2028. godine.

Kako je ranije pisala eKapija, ukidanje podsticaja za reciklažu otpada je od početka 2026. godine već ostavilo vidljive posledice na funkcionisanje celog ovog sistema. Smanjen priliv otpada ka operaterima, rast troškova za generatore i usporavanje tokova materijala naterali su reciklažna postrojenja da rade ispod kapaciteta, dok se otpad gomilao na mestu nastanka. U takvim okolnostima, sektor se suočio sa rastom cena usluga i privremenim obustavljanjem preuzimanja pojedinih tokova otpada, što je dodatno iskomplikovalo ionako krhku ravnotežu.

– Sektor reciklaže trenutno se nalazi između dva modela – starog, administrativno vođenog, i novog koji bi trebalo da se zasniva na tržišnim principima. Iako se kroz rad na novoj uredbi i uvođenje sistema aukcija nazire potencijalno efikasniji okvir, ključni izazov ostaje – obezbeđivanje stabilnosti u prelaznom periodu. Bez jasno definisanih pravila i minimalnih mehanizama podrške, postoji realan rizik od daljeg usporavanja sistema i narušavanja njegovog kontinuiteta – objasnila je Sanja Knežević Mitrović, šefica Jedinice za životnu sredinu u NALED-u.

Slične vesti:

Podsticaji za reciklere u Srbiji Srbija prošle godine reciklirala 6,8% više otpada Sa niškog aerodroma 2026. ponovo za Dortmund Srbija i dalje izvozi velike količine elektro-otpada Audi će od 2026. proizvoditi samo električne modele