Vodeći nemački ekonomski instituti značajno su podigli prognoze privrednog rasta za ovu godinu, budući da ekonomija pokazuje znake snažnijeg oporavka nego što se to očekivalo. Ako bi se ove prognoze ostvarile, Nemačka bi ove godine imala najbrži rast BDP-a za poslednje četiri godine, nakon perioda recesije, stagnacije i veoma slabog rasta, prenosi Špigl.

Prema korigovanom predviđanju, minhenski Institut Ifo sada očekuje da će ove godine nemački bruto domaći proizvod (BDP) porasti za 1,4 posto, a u sledećoj godini za još 1,2 procenta. Institut za svetsku ekonomiju iz Kila (IfW) je za ovu godinu podigao prognozu sa 0,8 na 1,3 posto, isto kao i Lajbnicov institut za ekonomska istraživanja (RWI) iz Esena, dok je Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) već u sredu udvostručio prognozu na 1,2 posto.

IfW procenjuje da je privreda ponovo uhvatila korak, dok Ifo smatra da se oporavak nastavlja, uz vidljivo ubrzanje ekonomske aktivnosti. Rast izvoza i veće državne investicije u infrastrukturu, klimatske projekte i odbranu trebalo bi da daju novi zamah nemačkoj ekonomiji i ublaže posledice visokih cena energije i niskog vodostaja na rekama, iako ozbiljan problem i dalje predstavljaju visoka inflacija i slaba lična potrošnja građana.

Nemački izvoz je ove godine porastao za 2,4 posto u prvom i za 2 posto u drugom kvartalu, pri čemu je posebno bila snažna potražnja iz drugih zemalja Evropske unije. Istovremeno se primećuju znaci oporavka i izvoza u SAD, nakon smirivanja trgovinskog spora. IfW očekuje da će nemački izvoz, nakon tri godine pada, ove godine biti veći za 3,8 posto.

Prvi znaci poboljšanja naročito se vide u industriji, koja je prethodnih godina bila među najvećim žrtvama ekonomske krize. Prihodi hemijske industrije su u drugom kvartalu porasli za čak 7,3 posto, prvi put za tri godine, prenosi agencija Tanjug.

Ipak, najveći nemački problem i dalje je inflacija. IfW prognozira da će inflacija i ove i naredne godine porasti za po 2,7 posto, dok Ifo prognozira da će potrošačke cene porasti u 2026. za 2,8 posto, a čak 3 posto u narednoj godini, zbog čega će pad kupovne moći nastaviti da ograničava privatnu potrošnju koja čini oko polovine nemačke ekonomije.

Ni tržište rada još uvek ne ukazuje na potpuni oporavak. Samo su metalna i elektroindustrija u Bavarskoj u prvoj polovini ove godine izgubile oko 11.000 radnih mesta, naročito je teško u automobilskoj industriji i proizvodnji električne opreme, a industrijska udruženja i dalje očekuju otpuštanja. IfW očekuje da će stopa nezaposlenosti ove godine pasti sa 6,3 posto na 6 posto 2028. godine, usled starenja stanovništva i smanjenja broja raspoloživih radnika.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da industrijski potencijal Nemačke i dalje ograničavaju visoke cene energije, birokratija i slabija konkurentnost, dok bi posledice rata na Bliskom istoku mogle ponovo pogoršati ekonomske uslove.

Slične vesti:

Nemačka je najinovativnija svetska ekonomija! Nemačka privreda zapada u sve dublju recesiju Nemačka i dalje treća ekonomija sveta Nemačka hemijska industrija se stabilizuje Vitamin D bi sprečio godišnje 30.000 smrti i uštedeo Nemačkoj 254 miliona €