Od početka 2026. godine u Srbiji je sklopljeno 400.000 ugovora za javne nabavke, u vrednosti od 764 milijarde dinara (6,5 milijardi eura), a 57 posto njih je izuzeto od primene Zakona o javnim nabavkama, objavljeno je na Portalu otvorenih podataka.

Objavljeni podaci pokazuju da je oko 40 posto postupaka sprovedeno kroz otvoreni postupak elektronskog sistema javnih nabavki koji se sprovodi za nabavke do 150.000 eura i radove do pola miliona eura. Rok za dostavljanje ponuda je najmanje 15 dana, dok za nabavke veće od tog iznosa rok za dostavljanje ponuda ne sme biti kraći od 30 dana, piše Biznis.rs.

Kako pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji u 2024. godini bilo 5.308 naručilaca javnih nabavki, u 2025. ih je bilo 5.354, a u 2026. je do sada evidentirano 4.616 naručilaca. Broj ponuđača je u 2024. iznosio 47.693, u 2025. bio je 47.419, a u ovoj godini 33.623. Prema podacima Otvorenih nabavki, ukupna vrednost ugovora za javne nabavke, zaključenih u 2024. iznosila je 1.418 milijardi dinara, u prošloj godini je opala na 1.274 milijarde, a u ovoj premašila 750 milijardi.

Kancelarija za javne nabavke kaže da je kontinuitet u realizaciji utvrđenih aktivnosti kroz tri prethodna godišnja akciona plana tokom 2024, 2025. i 2026. doprineo daljem razvoju sistema javnih nabavki. U Nacrtu Akcionog plana javnih nabavki za 2027. godinu nema mnogo preciznih parametara koji se postavljaju kao ciljani, jer se u bar polovini pokazatelja kao bazna godina postavlja 2026, za koju će podaci biti dostupni tek na kraju godine. Takođe, ne postoji procena potrebnih finansijskih sredstava koja će biti pripremljena tek nakon sprovedenih javnih konsultacija i izrade konačnog Predloga Akcionog plana.

Pravni savetnik „Transparentnosti Srbija“ Miloš Đorđević kaže za Biznis.rs da Nacrt Akcionog plana, kao i Program razvoja javnih nabavki od 2024. do 2028. godine, prepoznaje problem konkurencije, odnosno niskog nivoa prosečnog broja ponuda i pokušava da doprinese njegovom rešavanju kroz nekoliko mera i aktivnosti.

– Ovaj problem se ne može rešiti samo kroz promenu propisa ili primenu aktivnosti koje bi sprovodili državni organi. Odgovornost za nizak nivo konkurencije leži i na pojedinačnim naručiocima i ponuđačima, a u prošlosti smo se često susretali sa dobrim primerima naručilaca sa visokim nivoom konkurencije kada su zaposleni službenici za javne nabavke motivisani za rad, što se naravno može povezati i sa njihovim materijalnim položajem i opštim uslovima za rad – kaže Đorđević.

Transparentnost Srbija je u više navrata upozoravala da je jedna od ključnih tačaka ranjivosti sistema javnih nabavki u Srbiji praksa takozvanog zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama, pre svega kroz međudržavne sporazume i posebne zakone (lex specialis) za strateške projekte. U tom smislu, Nacrt Akcionog plana za 2027. ne donosi nikakve novine, jer je sadržina Akcionih planova uslovljena sadržinom Programa razvoja javnih nabavki 2024-2028, kao strateškim dokumentom u ovoj oblasti.

– Nažalost, Program razvoja uopšte ne prepoznaje praksu zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama kroz međudržavne sporazume i posebne zakone kao jednu od ključnih slabosti i izazova sistema, iako je to nešto na šta je Transparentnost Srbija ukazivala prilikom procesa usvajanja Programa razvoja. Stoga, ni ovaj Nacrt Akcionog plana, kao ni njegovi prethodnici, ne nudi konkretna rešenja za suzbijanje takve prakse – poručuje Đorđević.

Slične vesti:

Izmenjena pravila za javne nabavke u Srbiji Nemački ambasador o sivoj ekonomiji u Srbiji Međunarodne organizacije traže od Srbije primenu Zakona o OIE Svaka treća srpska firma nema zaposlenih Otvara se druga Lidl prodavnica u Subotici