Gotovo 200 evropskih političara, šefova kompanija, predstavnika sindikata i nevladinih organizacija apelovali su tražeći da se privreda nakon krize izazvane pandemijom koronavirusa okrene “zelenoj ekonomiji”, uz obrazloženje da virus neće zaustaviti klimatske promene i uništavanje prirode.
Apel je objavljen u štampi u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Portugaliji, Španiji i Slovačkoj u okviru teksta u kom se kaže da bi borba protiv klimatskih promena morala da ima centralno mesto u ekonomskoj strategiji Evropske unije, prenosi Dojče vele.
„Preoblikovanje u ekonomiju koja će biti povoljna za klimu, zaštita biološke raznovrsnosti i drukčije usmerenje agrarne i prehrambene industrije pružaju priliku za brzo otvaranje radnih mesta i ekonomski rast, i mogu doprineti stvaranju veće otpornosti društva“, kaže se u tekstu.
Inicijator apela je francuski poslanik u Evropskom parlamentu Paskal Konfan iz stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona. Njegovoj inicijativi priključilo se 78 poslanika, uglavnom socijaldemokrata, liberala i zelenih, ali i članovi vlada iz jedanaest zemalja EU, među kojima i nemačka ministarka za zaštitu okoline Svenja Šulce iz redova socijaldemokrata.
Apel su potpisali i čelnici brojnih kompanija kao što su Unilever, E.ON, L’Oreal, Danone, Coca Cola, H&M, Volvo, Microsoft, Renault i Ikea, kao i sindikata i nevladinih organizacija. Svojim potpisom oni su se obavezali da će „pripremiti svoje ekonomije za svet budućnosti“, poručivši da se privredni uspon nakon krize jedino može podstaći „velikim investicijama“. Stoga potpisnici apela ističu da žele da „daju svoj doprinos odlukama o investicijama“.
U izjavi potpisnika se kaže da obnova privrede nudi mogućnost razvoja novog modela blagostanja, zbog čega su potrebne velike investicije u novi evropski ekonomski model koji bi morao da bude produktivniji, sveobuhvatniji i otporniji na krize od sadašnjeg modela. Prema njihovom mišljenju, već postoje instrumeniti i brojne nove tehnologije za takav novi model, o čemu svedoče velike promene koje su se već desile u poslednjih deset godina. Kao primer navode da su pre jedne decenije postojali samo eksperimentalni modeli električnih automobila, energija vetra je bila tri puta skuplja, a solarna čak sedam puta.
Potpisnici apela takođe smatraju da u svetu postoji politička volja za takvim promenama. Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno je predstavila svoj program „Green Deal“, prema kom bi se Evropska unija morala zakonski obavezati da će dostići „klimatsku neutralnost“ do 2050. godine. I nemačka akademija istraživača prirode Leopoldina takođe se zalaže da najavljene investicije budu usmerene na održivost i „principijelno se orijentišu prema evropskim ciljevima zacrtanim programom Green Deal“.
Tokom prethodnih nedelja mogli su se čuti sve glasniji zahtevi da se zbog pandemije korona virusa odlože ili zanrznu mere za zaštitu globalne klime. Tako je češki premijer Andrej Babiš pozvao Evropsku komisiju da zamrzne svoju strategiju za zaštitu klime „Green Deal“, međutim, komisija je ovaj zahtev odbacila.
Оставите одговор