Skupština Srbije je usvojila Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, čime je uvedena obaveza transparentnog prikazivanja vlasničke strukture kompanija i drugih pravnih subjekata. Evidenciju u elektronskoj formi vodiće Agencija za privredne registre (APR), a upis podataka će se vršiti preko registratora.
Novi zakon se odnosi na širok spektar pravnih lica: privredna društva (osim javnih akcionarskih društava), zadruge, ogranke stranih firmi, udruženja (osim privrednih komora, sindikata, političkih stranaka, crkava i verskih zajednica), fondacije i zadužbine, ustanove, predstavništva stranih kompanija, udruženja i fondacija. Pored toga, zakon važi i za određene oblike poslovanja kao što su trustovi i slični pravni odnosi, pod uslovom da posluju ili obavljaju transakcije u Srbiji, prenosi eKapija.
Obaveza pravnih lica je da najmanje jednom godišnje provere i ažuriraju podatke o svom stvarnom vlasniku, a da u slučaju promena, to mora biti evidentirano u registratoru u roku od dva radna dana od prijema obaveštenja nadležnih organa. Podaci iz Centralne evidencije čuvaće se najmanje pet, a najviše deset godina nakon brisanja pravnog subjekta iz registra.
Cilj novih pravila je povećanje transparentnosti vlasničkih struktura i borba protiv zloupotreba u poslovanju, za šta su predviđene i kazne. Naime, ukoliko neko namerno unese netačne podatke u Centralnu evidenciju, izbriše ili promeni tačne podatke o vlasništvu, suočiće se sa kaznom zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Kompanije koje ne unesu podatke o stvarnom vlasniku ili ne prilože odgovarajuće dokumente u Centralnu evidenciju u roku od 30 dana, biće kažnjene sa 500.000 do 2.000.000 dinara, a iste kazne slede i za neprecizno evidentiranje podataka, neblagovremenu potvrdu tačnosti postojećih informacija ili nedostavljanje podataka nadležnim organima u roku od tri radna dana od zahteva.
Pored kazni za kompanije, i odgovorna lica i zakonski zastupnici osnivača mogu biti kažnjena sa 50.000 do 150.000 dinara, ukoliko ne čuvaju dokumentaciju na osnovu koje su podaci o vlasništvu evidentirani, čak i pet godina nakon prestanka postojanja firme, trasta ili sličnog pravnog odnosa. Ukoliko se firma osniva elektronskim putem, a ne unesu se tačni podaci, sledi kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara. Slične kazne predviđene su i za poverenike trastova i sličnih pravnih odnosa.
Ukoliko ne unesu tačne podatke o vlasništvu u Centralnu evidenciju u propisanom roku, ne ažuriraju informacije ili ne dostave tražene dokumente nadležnim organima u roku od tri radna dana, i pravna i fizička lica biće kažnjena za kršenje zakona.
Оставите одговор