U Srbiji za godinu dana cene stanova skočile za 82,66%

Od 2023. do 2024. godine Srbija je zabeležila najveći rast cena stambenog prostora, za čak 82,66% po kvadratnom metru, pokazuje studija Deluxe Holiday Homes-a urađena na osnovu podataka Banke međunarodnih poravnanja (BIS) i Numbeo baze podataka o gradovima i državama, prenosi Politika.

Naime, kao posledica aktuelne krize životnog standarda, rastuće inflacije i većih kamatnih stopa, u nekoliko evropskih država je prošle godine došlo do naglog rasta cena stambenog prostora po kvadratnom metru. Prva na ovoj listi je Srbija, Litvanija je na drugom mestu, dok je Rumunija treća, a potom slede Malta i Španija.

Međutim, iako je Srbija zabeležila najveći rast cena stanova tokom godine, Švajcarska je po ceni kvadratnog metra od 20.452 dolara i dalje prva u svetu, kao i po najvišim prosečnim prihodima i troškove života. S druge strane, Grčka ima najnižu cenu stambenog prostora od 3.157 dolara po kvadratnom metru.

Prema ovoj analizi, iako su u Srbiji cene stanova po kvadratnom metru porasle u 2023. na oko 4.052 3.721 eura, prosečan mesečni prihod nije pratio taj rast i u proseku je iznosio 764 eura. Budući da su troškovi života u Srbiji relativno niski, jer iznose 641 euro mesečno, to može donekle ublažiti eksponencijalni rast cena stanova, prenosi Euronews.

„Jedan od glavnih razloga za snažan rast cena stanova u Srbiji je to što su kamate na stambene kredite i dalje prilično niske. Takođe, dosta se ulaže u imovinu građana koji pokušavaju da svoju deviznu štednju usmere u szambeni sektor, što je često jedan od najisplativijih načina za ulaganje novca u Srbiji, s obzirom na to da devizna štednja nije naročito interesantna bankama. S druge strane, fluktuacije kursa i dalje predstavljaju veliku pretnju“, navodi se u studiji.

Kako se dalje navodi, direktno ulaganje u srpske nekretnine ima smisla za ljude koji rade na netradicionalnim ili fleksibilnim poslovima, budući da bez stalnog posla nemaju puno nade da će dobiti stambene kredite. I nedostatak drugih investicionih mogućnosti takođe je doveo do dodatnog interesovanja za sektor nekretnina.

Veliki broj jeftinijih građevinskih i infrastrukturnih radova u predgrađima i periferiji srpskih gradova ukazivao je da nije potreban preveliki kapital kako bi se postao početni investitor u nekretnine, zaključuju autori studije.