U skladu sa novim zakonom, u Nemačkoj bi do 2038. godine trebalo da prestanu sa radom i poslednje termoelektrane na ugalj, kada bi trebalo da počne i distribucija 40 milijardi eura pomoći za sprovođenje tranzicije i ekonomsko osnaženje regiona koji se oslanjaju na ugalj.
Za svrsishodno trošenje ovih 40 milijardi pomoći osnovan je komitet za koordinaciju, koji se sastoji od predstavnika savezne vlade i saveznih pokrajina koje se oslanjaju na iskopavanje lignita i antracita. Uloga komiteta je da pošteno rasporedi novac na pokrajine Saksonija, Saksonija-Anhalt, Brandenburg i Severna Rajna-Vestfalija, kako bi se ublažio udar prelaska na obnovljive izvore energije.
Novim zakonom će se obezbediti ukupno 26 milijardi eura u vidu federalnih programa, dok će savezne pokrajine učestvovati sa 14 milijardi iz sopstvenih budžeta. Od te svote, 2 milijarde će biti raspoređeno već tokom ove i naredne godine, a već je primljen i spisak za 80 projekata, rekao je državni sekretar Ministarstva ekonomije te zemlje Ulrih Nusbaum, a prenosi Euraktiv.
Kako navodi Savezni zavod za statistiku (Destatis), Nemačka od 2016. godine ima 148 aktivnih postrojenja na ugalj, sa 33.000 ljudi koji direktno ili posredno žive od tog sektora. Očekuje se da će puno ovih radnika biti zadržano u radnom odnosu, dok će oni preko 58 godina života imati pravo na dodatak za prilagođavanje tranziciji, koji će pokriva do pet godina.
Međutim, u Evropskoj uniji je prisutna briga po pitanju finansiranja ove tranzicije, a Evropski finansijski sud je upozorio da kriterijumi za potrošnju iz ovog Fonda „nisu dovoljno strogi“. Sud je naveo da bez jasnih kriteriuma potrošnje postoji rizik da se „potrebna strukturna promena ne desi i da će tranzicija u zelenu ekonomiju dodatno morati da bude finansirana“.
Оставите одговор