U hotelu Grand na Kopaoniku sinoć je počeo 33. Kopaonik biznis forum, poznat i kao „Srpski Davos“, čija je centralna tema „Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije“. Za četiri dana trajanja biće održano 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja.
Najvažniji poslovni događaj u zemlji i regionu i ove godine je okupio više od 1.500 učesnika – predstavnika poslovne i akademske zajednice, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je oko 210 panelista, prenose srpski mediji.
Regionalni stalni predstavnik MMF-a za Zapadni Balkan (ZB) Sebestian Sosa je u uvodnom panelu „Ekonomski izgledi Zapadnog Balkana: Perspektive rasta u uslovima neizvesnosti“ poručio da MMF ove godine očekuje u Srbiji ubrzanje privrednog rasta, koje će uticati i na povećanje rasta za ceo zapadni Balkan, u proseku na oko 3,2 posto.
– Izgledi nisu ni dobri ni sjajni, ali ni loši kada je reč o ekonomskom rastu. Dakle, nakon izvesnog usporavanja rasta prošle godine, očekujemo ubrzanje rasta ove godine od oko 3,2 posto, delimično i zbog ubrzanja koje očekujemo ovde u Srbiji.
MMF vidi domaću tražnju kao glavni pokretača rasta na ZB, verovatno uz nešto umereniji doprinos privatne potrošnje, jer realne plate nekako padaju sa veoma visoke stope rasta koju smo imali prethodnih godina, a takođe su podržane investicijama, posebno u nekim zemljama zbog nekih velikih infrastrukturnih projekata javnih investicija. Što se tiče inflacije, i dalje vidimo relativno povišenu glavnu inflaciju u nekim zemljama. Na primer, u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i BiH.
Kako je naglasio, inflacija usluga je prilično „lepljiva“, bazna inflacija takođe ostaje povišena, a to delimično odražava rast realnih plata koji smo ranije pomenuli, dok je deficit tekućeg računa povećan u celom regionu ZB.
– U nekim zemljama je to prilično značajno i očekujemo da će ove godine u nekim zemljama ostati povišeno. Osnovni scenario za kratkočni period jeste da je region okružen značajnim rizikom koji uglavnom dolazi sa spoljnog fronta. I ovde bih samo pomenuo veoma visoku neizvesnost vezanu za potencijalni rizik koji dolazi iz geopolitike. Vidimo geofragmentaciju, ekonomsku fragmentaciju, a takođe i trgovinske politike povezane sa neizvesnošću. Što se tiče srednjoročnih izgleda, očekujemo da će rast konvergirati potencijalnom rastu na srednji rok, koji je i dalje ograničen nekim značajnim strukturnim prazninama u regionu – rekao je Sosa i poručio da jedan od ključnih političkih izazova definitivno ostaje sprovođenje ambiciozne agende strukturnih reformi koja može da otključa produktivnost i potencijal rasta regiona.
Kako je, na panelu Ekonomija Srbije u fokusu: Trendovi, rizici i mogućnosti, danas ocenio stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski, privredni rast Srbije od 2% u 2025. posledica je unutrašnjih i spoljnih neizveznosti, a ubrzanje rasta se očekuje u ovoj i narednoj godini kroz javne investicije i prihode od turizma tokom Ekspa, a uz pretpostavku stabilizacije Naftne industrije Srbije (NIS).
– Strane direktne investicije (SDI) su u 2025. prepolovljene u odnosu na 2024. godinu. Očekujemo njihov delimični oporavak u narednom periodu. Devizne rezerve Srbije će, prema trenutnim projekcijama, ostati stabilne. Nizak javni dug i kontrolisani deficit dodatno su ojačani tokom poslednje decenije i to predstavlja značajno dostignuće vlasti. Poreska uprava Srbije ubrzava zapošljavanje i uvodi digitalna rešenja, što predstavlja dobar napredak – rekao je Ratnovski.
Prema rečima akademika i bivšeg predsednika Fiskalnog saveta Srbije, Pavla Petrovića, država treba da stvori prostor za razvoj privatnog sektora i da svoj privredni rast zasniva na razvoju domaćeg preduzetništva.
– Unazad pet godina, više od 40 posto ukupnih investicija dolazilo je od države. Ako tome dodamo i strane direktne investicije koje sponzoriše država, to je onda dve trećine svih investicija. S druge strane, domaći privatni sektor investira ispod petine i ne samo to, nego se i taj udeo u poslednjih šest, sedam godina uopšte ne menja, čak blago i opada – istakao je Petrović.
Na Forumu se očekuje učešće premijera Srbije Đura Macuta, ministra finansija Siniše Malog, guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković i stranih stručnjaka među kojima su Sangit Pol Čaudari i Dejvid Repštajn.
Organizator Kopaonim biznis foruma je Savez ekonomista Srbije, partner je kompanija Masterkard, NLB Komercijalna banka generalni sponzor, a medijski pokrovitelji agencija i televizija Tanjug.
Оставите одговор