Ograničavanje cena iznajmljivanja stanova, sa kojim pojedini nemački gradovi eksperimentišu još od 2015. godine, do danas se pokazalo kao potpuno neefikasno, prenosi tPortal.
Inače, nedostatak stambenog prostora je u Nemačkoj toliko izražen da stanodavci mogu bukvalno da rade šta hoće, pa podstanari stanove plaćaju basnoslovno. Tako se stan od 80 kvadrata u Diseldorfu, koji je tek površno okrečen i ni blizu renoviran, izdaje za 1.500 eura mesečno, bez uračunatih režija.
Agent zadužen za ovaj stan je oduševljen jer telefon ne prestaje da zvoni, iako je cena od 1.500 eura mesečno veća od ograničenja zakupnine koje su nametnule gradske vlasti, a koja ne sme da pređe 10% prosečne zakupnine u okruženju. To znači da se za ovaj stan traži čak 400 eura više od proseka, a to ne smeta ni agentu ni budućim stanarima, jer za kršenje ovog pravila nema kazni.
Martin Peters sa portala Mietenmonitor iz Frajburga, koji prati oglase i izračunava da li je tražena najamnina dozvoljena, kaže da je šokiran jer se gotovo niko ne obazire na ograničenje, pre svega zato što nema vlasti koja to proverava. Felicitas Somer sa Tehničkog univerziteta u Minhenu je ispitala 10.000 ljudi i zaključila da problem pravi i to što mnogi stanari ne traže od vlasnika da poštuje ograničenje cene najma, budući da se samo 2,4% ispitanih usudilo na takav korak.
Država ne preduzima ništa, a povodom kršenja zakona savezna ministarka građevinarstva Klara Gejvic upućuje na sud, u šta se, pokazuje praksa, malo ko od podstanara upušta. Retki su i gradovi koji preduzimaju određene mere, poput gradskih vlasti Frankfurta, koje tuže stanodavce ukoliko ih građani prijave za previsoke kirije. Međutim, u Frankfurtu ne važi ograničenje kirije od 10% iznad indeksa cena, već se poziva na zakon koji kaže da se ona smatra preteranom ukoliko poraste za 20% u odnosu na tržište, dok se kirije za 50% veće od tržišnih cena smatraju iznudom.
Slično je i u Frajburgu gde vlasti automatski preduzimaju mere u ime građana i pišu stanodavcima za koje se sumnja da ignorišu zakon. Ovaj grad je prijavio jedan slučaj iznude kirije, ali je odbačen pred sudom, budući da nije bilo moguće dokazati da je stanodavac iskoristio „nevolju stanara“, jer je na zasićenom tržištu nekretnina tako nešto praktično nemoguće.
Оставите одговор