U Nišu je trenutno u toku izgradnja najvećeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u regionu, koje se sa 86 miliona eura finansira iz budžeta Srbije i granta Evropske unije. Preradom otpadnih materija dobijaće se biomasa koja će se dalje koristiti kao energent.
Prema rečima gradonačelnika Niša, Dragoslava Pavlovića, na površini od čak 42 hektara, na lokaciji „Ciganski ključ“, nedaleko od Popovca, gradi se postrojenje koje će obrađivati 780 litara otpadne vode u sekundi. On je naglasio da je izgradnja fabrike deo šireg projekta koji obuhvata i izgradnju nove gradske kolektorske mreže, duge 45 km, ali i priključenje Huma, Jelašnice, Gabrovca, Čamurlije i ostalih usputnih naselja na kanalizacioni sistem Grada Niša, prenosi Blic.
– Kada se izgradi kolektorska mreža i kompletna otpadna voda iz niškog kanalizacionog sistema uđe u fabriku, tu će kroz različite tretmane biti prečišćena i potom kao potpuno čista vraćena u Nišavu, čime ćemo dobiti i mnogo čistiju životnu sredinu – rekao je Pavlović i dodao da je u pitanju najveći ekološki projekat u regionu.
Turska kompanija „Arbiogaz“ predvodi izvođače koji će izgraditi čak 45 zasebnih objekata u okviru postrojenja koje bi trebalo, zajedno sa kolektorima, da reši problem otpadnih voda niške industrije i domaćinstava. Radovi su započeti prošle jeseni, nakon pribavljanja svih neophodnih saglasnosti i dozvola, a završetak izgradnje očekuje se za oko godinu i po dana.
– Uzimaćemo vodu iz tri kolektora, prečišćavati je i u prirodu vratiti kao potpuno čistu. Do sada smo uradili 10% radova. Stigla je neophodna oprema i mehanizacija, imamo sve dozvole i brzo će se krenuti punom dinamikom – poručio je direktor „Arbiogaz-a“ Firat Aker.
Izgradnja fabrike koštaće oko 53 miliona eura, ukupna vrednost projekta je 86 miliona eura, a finansira se delom iz budžeta Republike Srbije, a delom iz granta Evropske unije u iznosu od nešto više od 41 milion eura. Kapacitet buduće fabrike otpadnih voda u Nišu projektovan je za oko 280.000 korisnika.
U Gradskoj upravi kažu da je veoma važno i to što će se preradom otpadnih materija dobijati biomasa koja će se dalje koristiti kao energent. Prema rečima inženjerke Marije Popović, ovo postrojenje će, preko gasnih konvektora, obezbeđivati oko 70% sopstvene energije za potrebe proizvodnog procesa.
Оставите одговор