Sa čak 94 slučaja bankrota, ili za 8% više nego u 2024. godini, Nemačka je prošle godine postala svetski prvak po broju stečajeva velikih preduzeća sa prometom preko 50 miliona eura, pokazuje studija kompanije Allianz Trade.
Ukupni promet ove 94 firme iznosio je 12 milijardi eura. Svaki peti veliki stečaj u svetu u 2025. dogodio se upravo u Nemačkoj i to je još jedan dokaz duboke krize u kojoj se nalazi ova zemlja dok njene vlasti i dalje ne preduzimaju ništa ozbiljno da zaustave propadanje, prenosi Srpski ugao.
Podaci iz analize pokazuju da kriza nije ograničena na jedan sektor, već se širi kroz celu privredu. Najteže su bili pogođeni sektor usluga (14 slučajeva, od toga devet klinika i domova za negu), automobilska industrija (12), hemijski i metaloprerađivački sektor (po 11), građevinarstvo (10) i trgovina na malo (9).
– Nemačka čini oko petinu svetskih slučajeva i time je jedan od glavnih pokretača globalne dinamike stečajeva. Već četiri godine Nemačka beleži stalni rast velikih stečajeva, a 2025. je dostignut najviši nivo još od 2015. godine, kako globalno, tako i u Nemačkoj – upozorio je Milo Bogaerts, izvršni direktor Allianz Trade za Nemačku, Austriju i Švajcarsku.
Stručnjaci naglašavaju opasnost od „efekta grudve snega“, budući da veliki stečaji često za sobom povlače i manja preduzeća. Šef analize stečajeva u „Allianz Trade“, Maksim Lemerle, objašnjava da su posebno ugrožena mala preduzeća koja zavise od nekoliko velikih kupaca. Kako kaže, kada pukne veliki igrač, domino efekat na lance snabdevanja može biti katastrofalan.
Studija predviđa za 2026. godinu blagi porast stečajeva na 24.500, čime se ističe da ovo nije samo ekonomski problem, nego znak duboke sistemske slabosti. Dok Nemačka troši milione na zelenu tranziciju i birokratiju, temeljna privreda se raspada. Tako, automobilska industrija, nekadašnji ponos Nemačke, sada tone pod teretom visokih cena energije, birokratskih prepreka i konkurencije iz Kine, dok klinike i domovi za negu propadaju jer država ne obezbeđuje dovoljno novca za zdravstvo i socijalnu negu.
Srpski ugao navodi da vlasti u Berlinu i Briselu nastavljaju da pričaju o „zelenoj budućnosti“ i „održivosti“, dok je realnost sasvim suprotna: fabrike se zatvaraju, radna mesta nestaju, a lanci snabdevanja se prekidaju. Umesto da se pomogne domaćoj privredi kroz niže poreze, jeftiniju energiju i manje regulacija, EU i nemačka vlada guraju još više pravila i troškova. Rezultat takve prakse je da Nemačka više nije motor Evrope, već postaje njen kočioni sistem.
“Aktuelna situacija je posledica pogrešnih politika koje su decenijama favorizovale velike korporacije i strane investicije na uštrb srednjih i malih preduzeća. Dok se milioni troše na subvencionisanje stranih kompanija i zelene projekte koji ne donose rezultate, domaći preduzetnici ostaju bez podrške. Stečajevi su samo simptom, a pravi problem leži u gubitku poverenja u sistem koji ne štiti one koji stvaraju vrednost”, poručuje se u studiji.
Оставите одговор