Poznato je da se u Kini pravi mnoštvo jeftinih proizvoda konkurentnih na svetskom tržištu, zbog čega štetu trpe privrede drugih zemalja, pa i Nemačke, međutim manje je poznato da se Nemačka po proizvodnji plagijata već godinama nalazi odmah na drugom mestu, piše „Dojče vele“.
Direktor „Radne zajednice za zaštitu proizvoda i znanja“ (VDMA) Steffen Zimmermann predstavio je najnoviju studiju o lažiranju proizvoda. Ovo udruženje na svake dve godine od 2003. anketira kompanije članice, a svaki put broj oštećenih proizvođača sve je veći.
– Najnovije istraživanje je pokazalo da smo dostigli novi rekord. Trenutno je 70 posto ispitanih firmi pogođeno piraterijom, a šteta napravljena u prošloj godini procenjuje se na oko 7,9 milijardi eura samo u našoj branši proizvodnje mašina i postrojenja. Sa prometom od skoro osam milijardi eura moglo bi se otvoriti dodatnih 38.000 radnih mesta – smatra Zimmermann.
Po njegovim rečima falsifikuje se gotovo sve što može doneti profit, a prave se čak i čitave mašine, što znači da se falsifikuju metali, kompjuterski programi, pa i rezervni delovi. Nekada se kopira samo dizajn, dok unutra to često izgleda sasvim drugačije, pa nije redak slučaj da takva mašina nije u mogućnosti ni da realizuje svoju funkciju. Kako ističe, kod takvih proizvoda dokazivanje prevare ustvari je jednostavan.
– Upitani preduzetnici nazivaju plagijatorima pre svega svoje konkurente. Na drugom mestu su takozvane podzemne fabrike, dakle one koje se nalaze u zadnjim dvorištima ili u garažama, gde se proizvodnja odvija u neverovatnim uslovima. Na trećem mestu su kupci i dobavljači, koji se takođe pojavljuju kao plagijatori – kaže Zimmermann.
Kada se pominju radionice u zadnjim dvorištima, misli se na Kinu, koja je uslovno rečeno, vodeća zemlja na tržištu kopija, jer 72 procenta svih otkrivenih plagijata potiče upravo odatle. Međutim, kako se navodi u studiji VDMA, zaprepašćuje činjenica da sa 23 posto učešća u ukupnoj proizvodnji falsifikata, skoro svaka četvrta kopija dolazi iz Nemačke koja je time potisnula Tursku sa drugog mesta.
– Za ovakvu situaciju postoji niz razloga. Sa jedne strane postoji manjak svesti da se čini nešto neispravno. Svi smo kupci takvih proizvoda, a u Nemačkoj se, kao i svuda, još uvek prvo gleda na cenu, pa tek onda na kvalitet. Kineski falsifikati su po pravilu slabijeg kvaliteta, dok kopije nemačkog porekla posmatramo kao visokotehnološke plagijate, koji ukazuju da se ta opasnost u zemlji treba shvatiti vrlo ozbiljno – smatra Zimmermann.
Plagijati se proizvode uglavnom metodom takozvanog „reinženjeringa“, i podrazumeva da se originalni proizvod rasklopi, a pojedini delovi, procesi i funkcije se analiziraju da bi se napravilo što sličnije i jeftinije. Sedam od deset kopija nastale su na ovaj način. Nakon toga sledi odliv znanja „know how“, na primer preko nekadašnjih saradnika, a klasična industrijska špijunaža nalazi se na začelju sa 15 posto učešća.
Četvrtina svih pitanih nemačkih graditelja mašina i postrojenja trpi dvostruku štetu zbog falsifikata. Njima ne samo da je izmakao promet, već i kupci od njih traže odštetu, jer misle da su kupili originalan proizvod. Kako objašnjava Zimmermann, ukoliko su se zbog plagijata u opasnosti našli život ili telo, može se dogoditi da kompanije budu uvučene u beskrajne sudske procese iz kojih teško mogu da se izvuku. Po njegovim rečima, često je gotovo nemoguće dokazati da je reč o falsifikatu, ako je na primer, proizvod izgoreo.
Оставите одговор