U poređenju sa vršnjacima iz regiona, u Srbiji je najmanje mladih zainteresovanih da ostanu u svojoj zemlji. Velika većina njih o selidbi u inostranstvo najčešće mašta iz roditeljskog doma, jer se mnogi među njima ni u trećoj deceniji života i dalje nisu osamostalili niti profesionalno ostvarili.
Kao primarni razlog zbog kog bi hteli da odu iz svoje zemlje mladi navode ekonomsku nesigurnost koja se ogleda u teškom nalaženju posla, zapošljavanju “preko veze” i velikom udelu „prekarnog rada”, odnosno nesigurnih, privremenih i povremenih poslova, piše Politika.
Ovo su neki od rezultata velikog istraživanja „Youth Studies Southeast Europe 2018–2019”, koje je Fondacija „Fridrih Ebart” sprovela širom regiona jugoistočne Evrope na uzorku većem od 10.000 ispitanika uzrasta od 14 do 29 godina, a o kojima se govorilo u Klubu studenata beogradskog Filozofskog fakulteta, na tribini „Mladi u Srbiji”, održanoj povodom obeležavanja 60 godina studiranja sociologije na toj renomiranoj visokoškolskoj ustanovi.
Prof. dr Smiljka Tomanović sa Odeljenja za sociologiju je, tumačeći rezultate istraživanja, rekla da se zbog visoke nezaposlenosti i izražene želje za migracijom položaj mladih u našoj zemlji može opisati kao „navigacija u moru neizvesnosti”. Poredeći rezultate istraživanja u drugim državama, docent Dragan Stanojević sa istog Odeljenja je naveo da na prekarni rad nisu imune čak ni članice Evropske unije, ističući da je u Rumuniji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Sloveniji trećina mladih u nesigurnim radnim aranžmanima tog tipa.
– Ali, dok je u ovim zemljama to posledica ekonomske krize u Evropi, u našem regionu se isti procesi odigravaju mnogo brže. Onda ne čudi da, prema istraživanju, tri četvrtine mladih u Srbiji smatra da je stranačka pripadnost ili poznavanje nekog „na položaju” presudno za zaposlenje. Štaviše, mnogi od njih se ponašaju u skladu sa tim stavom, te je 25 posto ispitanika iz naše zemlje posao našlo preko veza svojih roditelja, a upravo je to razlog zbog kojeg se ekonomski faktori navode kao glavni razlozi za odlazak iz rodne zemlje – ističe Stanojević.
Prema njegovim rečima, mladi sa zapadnog Balkana imaju visoku tendenciju da napuste svoju zemlju, pa tako u Srbiji oko 30 posto njih kaže da bi bilo spremno da to učini na duže od šest meseci, nešto viši procenat je izražen u Severnoj Makedoniji, dok je najveći u Albaniji i iznosi 43 posto. Kako navodi, u zemljama EU obuhvaćenim istraživanjem, stepen tendencije odlaska mladih u inostranstvo na duže od pola godine je ipak niži.
Istraživanje je pokazalo i da je, od svih ispitivanih država, u Srbiji najmanje mladih (22 posto) koji izrazito nemaju nameru da emigriraju. Takođe, odgovori mladih u svim zemljama jugoistočne Evrope uglavnom pokazuju da je njihov primarni izbor Nemačka, kao najpoželjnija država u koju bi se iselili. Ova evropska zemlja je prvi izbor kako za mlade iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije i BiH, tako i za mlade iz Slovenije, Hrvatske i Rumunije. Uz Nemačku, mladi Bugari podjednako preferiraju i Veliku Britaniju, dok bi se mladi iz Crne Gore najrađe iselili u SAD.
Što se Srbije tiče, najveći broj mladih namerava da emigrira u narednih pet godina (31 posto), ili u naredne dve godine (27 posto), što su poražavajuće projekcije za buduću demografsku sliku Srbije. Situacija je utoliko alarmantnija jer, kako kaže Stanojević, položaj mladih danas određuje kako će izgledati čitavo naše društvo za 15 ili 20 godina.
– Posredi više nije samo odliv mozgova, već se radi o ljudima koji negde drugde odnose svoje veštine, radnu snagu i potencijal da zasnuju brak i porodicu. Zato je važno da znamo kakve šanse imaju naši mladi da ovde žive život kakav žele, jer od toga zavise mnoga društvena pitanja. Ako, na primer, svi mladi nemaju podjednake životne šanse, onda ćemo živeti u društvu izrazitih nejednakosti, ili, ukoliko veliki broj mladih hoće da ode iz svoje zemlje, kako ćemo uspešno izdržavati socijalni i penzioni sistem u taakvoj državi – zaključio je Stanojević.
Оставите одговор