Na ovogodišnjem trodnevnom samitu, upravo završenom u Nemačkoj, Lideri Grupe sedam (G7) najrazvijenijih svetskih ekonomija definisali su niz zajedničkih političkih i ekonomskih ciljeva i aktivnosti na kojima će se angažovati u narednom periodu.
Kako se navodi u završnom kominikeu sa Samita G7, članice grupe će istražiti dalje mere za „sprečavanje Rusije da profitira od svog agresorskog rata“. U tom cilju članice će nastaviti da smanjuju oslanjanje na civilne nuklearne i srodne proizvode iz Rusije i nastaviti da pružaju pomoć zemljama koje žele da diverzifikuju svoje snabdevanje, prenosi agencija Rojters.
Iz G7 poručuje da će razmotriti niz pristupa, uključujući i opciju potencijalne sveobuhvatne zabrane usluga koje omogućavaju transport ruske sirove nafte i naftnih derivata na globalnom nivou, „osim ako se nafta ne kupuje po nižoj ceni od one koja će biti dogovorena u konsultacijama sa međunarodnim partnerima“. Članice G7 pozivaju sve zemlje istomišljenice da razmotre da se pridruže njihovim akcijama.
Povodom aktuelne energetske krize, lideri G7 najavljuju da će u koordinaciji sa Međunarodnom agencijom za energiju istražiti dodatne mere za smanjenje rasta cena i sprečavanje daljih negativnih ekonomskih i socijalnih uticaja u zemljama članicama i globalno. Oni su ohrabrili zemlje proizvođače da povećaju proizvodnju nafte kako bi se spustile tenzije na energetskim tržištima i pozdravili nedavnu odluku OPEK-a o većoj eksploataciji kao odgovoru naftnog kartela na pogoršanje situacije na međunarodnom tržištu.
Članice G7 su se obavezale da će do kraja 2022. okončati državnu podršku međunarodnoj eksploataciji energije iz fosilnih goriva, osim ukoliko ta pomoć ne potkopava ciljeve Pariskog sporazuma i jasno definisane obaveze svake zemlje o ograničenju zagrevanja teperature vazduha za najviše 1,5 stepeni Celzijusa. One su naglasile značaj uloge koju može imati povećanje isporuka tečnog prirodnog gasa i smatraju da su ulaganja u taj sektor neophodna kao odgovor na krizu. Takođe, još jednom je istaknuta privrženost G7 postizanju potpuno ili pretežno dekarbonizovanog energetskog sektora do 2035. godine.
Lideri najbogatijih država sveta su se obavezali da će obezbediti dodatnih 4,5 milijardi dolara za zaštitu najugroženijih od gladi i neuhranjenosti, čime će ukupna izdvajanja premašiti 14 milijardi dolara. Oni su poručili da ostaju pri opredeljenosti da tržišta hrane i poljoprivrede budu otvorena, zbog čega su pozvali sve partnere da izbegavaju neopravdane restriktivne trgovinske mere koje povećavaju tržišnu volatilnost i rizik od prehrambene nesigurnosti.
Članice G7 najavljuju formiranje “Klimatskog kluba” za podršku efikasnoj implementaciji Pariskog sporazuma kroz ubrzanje klimatskih akcija i povećanje ciljeva, s posebnim fokusom na industrijski sektor. „Klimatski klub će, kao međuvladin forum visokih ambicija, biti inkluzivan i otvoren za zemlje koje su posvećene Pariskom sporazumu i odlukama koje proizilaze iz njega, posebno Klimatskog pakta iz Glazgova“. G7 će intenzivirati napore za mobilisanje sredstava za zaštitu klime od 100 milijardi dolara, što pre je to moguće do 2025. godine.
Lideri G7 su poručili da su i dalje ozbiljno zabrinuti zbog situacije u Istočnom i Južnom kineskom moru, zbog čega su naglasili da ne postoji pravni osnov za ekspanzivne kineske pomorske pretenzije u tom regionu. U kominikeu, Grupa 7 poziva Kinu da “izvrši pritisak na Rusiju, koja vodi neopravdan i ničim izazvan nelegalan rat protiv Ukrajine, da odmah i bezuslovno povuče svoje trupe iz Ukrajine”. Takođe se izražava i ozbiljna zabrinutost zbog ljudskih prava u Kini i traži od Pekinga “da poštuje univerzalna ljudska prava i osnovne slobode, između ostalog na Tibetu i Sinđangu, gde prisilni rad izaziva veliku zabrinutost“.
Članice G7 su ponovile da ostaju pri stavu „da Iran nikada ne sme da razvije nuklearno oružje“, kao i da je „diplomatsko rešenje najbolji način da se ograniči iranski nuklearni program”. Grupa 7 je ponovo potvrdila posvećenost obezbeđenju ravnopravnog pristupa i snabdevanja zemalja sigurnim, efikasnim, kvalitetnim i pristupačnim vakcinama, lekovima, dijagnostičkim i drugim osnovnim medicinskim dobrima, kako bi se prevazišla pandemiju korona virusa.
Оставите одговор