Evropska Unija je u poslednje dve godine intenzivirala politiku dekarbonizacije, ali članice Energetske zajednice (EZ) ne uspevaju da uhvate korak, što je naročito izraženo kod zemalja Zapadnog Balkana, zbog čega je moguće uvođenje takse na preteranu emisiju CO2.
Analiza EZ je pokazala da se uglju daju značajne državne subvencije koje narušavaju tržište, obrasce potrošnje i dugoročnu održivost energetskih sistema na Zapadnom Balkanu, gde energetski sistemi u svim državama, osim u Albaniji, u velikoj meri zavise od uglja.
“Jaz između dve strane u pogledu energetske politike je sada gotovo nepremostiv. Direktne subvencije u zemljama Zapadnog Balkana su dostigle više od pola milijarde eura u periodu 2015-2017 godine, i što je još gore, po jedinici instalisane snage znatno su veće nego za energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora. Dve vrste subvencija koje su analizirane u studiji (poslovanje sa niskom ili negativnom stopom profitabilnosti i izostanak plaćanja emisija CO2, uz pretpostavku cene od 20 eura po toni) dostigle su skoro milijardu evra godišnje u pet zemalja članica”, ocenio je direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač u autorskom tekstu „Poziv Zapadnom Balkanu da se probudi“, objavljenom na portalu balkangreenenergynews.com.
On je objasnio da zbog velikog nivoa subvencionisanja članica EZ koje proizvode struju imaju na evropskom tržištu komparativnu prednost, pa EU razmatra mogućnost uvošenja neke vrste takse na emisiju ugljenika kako bi se otklonila ta nejednakost. Međutim, Kopač ističe da bi, ukoliko bi se uvela takva mera, to bi moglo da zaustavi sve napore ka integraciji tržišta električne energije i vrati čitav proces koji vodi EZ na početak.
Studija Sekretarijata EZ je pokazala da adekvatnost energetskog sistema ne bi bila ugrožena ako su tržišta električne energije u potpunosti integrisana i ako se prelazna taksa za emisije CO2 uvodi postepeno, jer bi ta mera odložila ekonomski opravdano zatvaranje nekih elektrana na ugalj do momenta ulaska nekih članica EZ u EU, kada će plaćati punu cenu emisija CO2.
Do sada je jedino Crna Gora uspostavila cenu od 24 eura po toni emitovanog CO2, a, prema Kopačevom mišljenju, trenutna kriza izazvana korona virusom, koja je smanjila cene emisija CO2 na tržištu EU, dobra je prilika za uvođenje sličnih shema u zemljama EZ. Kako ističe, novi prihodi mogli bi se iskoristiti za energetsku efikasnost ili druge zelene mere, a podjednako je važno i postepeno ukidanje direktnih i indirektnih subvencija za ugalj i preusmeravanje uštede u mere za smanjenje energetskog siromaštva.
Energetska zajednica je osnovana pre 15 godina kao glavni mehanizam za integraciju energetskih tržišta zemalja koje nisu članice EU u jedinstveno evropsko tržište energije. Njene članice su zemlje EU i devet ugovornih strana: Albanija, BiH, Srbija, institucije u Prištini, Makedonija, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija, a status posmatrača imaju Jermenija, Norveška i Turska.
Оставите одговор