Na ovogodišnjem Ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu, od 22. do 25. januara, svetska elita će na 350 sesija raspravljati o usporavanju globalnog privrednog rasta i sve većoj nejednakosti između bogatih i siromašnih.
U idiličnoj atmosferi ski-centra u švajcarskim Alpima, oko 3.000 predstavnika svetske političke i finansijske elite debatovaće u naredna četiri dana o svetskim burama na tržištima kapitala, neizvesnostima zbog usporavanja globalnog ekonomskog rasta i trgovinskim ratovima. Tema će i ove godine biti „Globalizacija 4.0, odnosno oblikovanje globalne arhitekture u doba četvrte industrijske revolucije i eri automatizacije, što ukazuje na rastuću nejednakost i uspon populizma u svetu.
O elitnom karakteru Samita u Davosu govori činjenica da se tu okupljaju šefovi država ili vlada i međunarodnih organizacija i poslovni ljudi, po pozivu organizatora Foruma, čiji je osnivač nemački profesor ekonomije Klaus Švab. Forum u Davosu je od prve teme 1971. godine: „o usvajanju američkog načina upravljanja“, do danas prerastao u debatu o aktuelnim globalnim ekonomskim i političkim pitanjima, prenose Večernje novosti.
Predstavnici civilnog društva, nevladine organizacije, lideri Ujedinjenih nacija i vladini zvaničnici ne plaćaju učešće na Samitu, dok čelnici korporacija plaćaju 27.000 dolara po osobi, godišnju članarinu od oko 60.000 dolara, a čak 600.000 dolara košta status „strateškog partnera Foruma“. Za poslovne ljude ovakva cena je vredna prilike da se na jednom mestu susretnu i razgovaraju sa predstavnicima svetske elite.
Na oko 350 sesija, učesnici ovogodišnjeg Foruma će raspravljati o širokom spektru tema, od globalne ekonomije do klimatske krize, a koliko su ova pitanja teška govore ne samo protesti antiglobalista u Bernu, koji su redovni pratilac davoskih okupljanja, već i činjenica da ove godine sa Samita izostaju neka od najmoćnijih imena iz sveta politike.
Naime, ni jedan od lidera pet stalnih članica UN ne dolazi u Davos. Predsednik Rusije Vladimir Putin ne dolazi na ovogodišnji Samit, predsednik SAD Donald Tramp neće doći zbog finansijske blokade vlade, britanska premijerka Tereza Mej se bori s „bregzitom“, francuski predsednik Emanuel Makron je u problemu sa pokretom „žutih prsluka“, a kinesku delegaciju će, umesto predsednika Sji Đinpinga, predvoditi potpredsednik Vang Ćišan. Učešće je potvrdilo 65 šefova država ili vlada i oko 40 čelnika međunarodnih organizacija, a čak 37 šefova država ili vlada dolazi iz Evrope i Evroazije.
Uoči okupljanja u Davosu humanitarna organizacija „Oksfam“ je upozorija da je nejednakost u raspodeli dohotka i bogatstva „izvan kontrole“, da se prošle godine bogatstvo milijardera uvećalo za 12 posto, ili za dve i po milijarde dolara dnevno, dok je bogatstvo 3,8 milijardi najsiromašnijih smanjeno za 11 procenata.
Poreske stope za bogataše i korporacije su pale na najniži nivo poslednjih decenija, pa se „Oksfam“ zalaže za uvođenje pravednijeg poreskog sistema. Kada bi jedan posto najbogatijih pripadnika svetske populacije platilo samo 0,5 procenata ekstraporeza na svoje bogatstvo, mogla bi se prikupiti sredstva koja premašuju troškove školovanja 262 miliona dece i obezbeđivanja zdravstvene zaštite za 3,3 miliona ljudi, poručuju iz ove organizacije.
Оставите одговор