Da li srpski medicinari odgovaraju nemačkom tržištu?

Na osnovu proširenja zvanične liste deficitarnih zanimanja, koju je objavila nemačka Savezna agencija za rad, dozvoljava se firmama u ovoj zemlji da zaposle strance, kojih nema dovoljno na njihovom tržištu rada.

Kao industrijski visokorazvijena zemlja, Nemačka, ali i EU u celini, ima stalni problem sa nedostatkom visokostručnog kadra. Kada radnik dobije konkretnu ponudu za rad u Nemačkoj, a ona podrazumeva i platu od najmanje 46.400 evra (bruto, godišnje za 2013. godinu) može se nadati i „plavoj karti“, koja predstavlja kombinovanu verziju dozvole za rad i boravak u nekoj državi, članici EU.

Nemačke firme ne traže samo kadar sa najvišim stepenom obrazovanja, već se na listi pedestak deficitarnih zanimanja nalaze i ona za koja je potrebna srednja stručna sprema. U Institutu nemačke privrede kažu da je i nova lista prekratka i da nedostaje bar još sedamdesetak zanimanja. Međutim, naveden je i primer da se u junu 2013. na oglase za elektrotehničare javilo 94 posto ljudi neodgovarajuće struke.

Potrebna dokvalifikacija

U nemačkoj je već duže vreme prisutan deficit medicinskih tehničara za rad sa starijim osobama, a kako prenosi „Dojče vele“,nedavno su pokrenuti novi projekti koji treba da privuku strane radnike kvalifikovane za ovaj posao, prvenstveno žene.

Narges Jelagi, vođa je projekta „Ulaznica za karijeru negovatelja starijih”, čiji program nudi mogućnost savetovanja i obuke u oblasti gerijatrijske nege, a cilj projekta je da u Nemačku privuče doseljenice koje u svojim tridesetim ili četrdesetim žele da rade ovaj posao.

– Sve počinje sa dva ili tri razgovora. Posle toga, ja znam kakvu stručnu obuku žena ima i onda mogu da joj objasnim šta se od nje traži kao radnice. Početni ugovor prati stažiranje koje omogućava kandidatkinji da sama vidi da li joj posao odgovara ili ne. Neke od ovih žena su kratko u Nemačkoj i osrednje poznaju jezik, što nije dovoljno za rad sa ljudima. Zbog toga, mi nudimo polaznicima obuke i časove nemačkog jezika. Još jedan izazov za mnoge od žena jeste i trka između poslovnih i porodičnih obaveza. Polaznice moraju da budu na poslu u 6 ujutru, a u Ofenbahu su retke ustanove za čuvanje dece koje rade između 5.30 i 6 sati ujutru -objašnjava Jelagi.

Ovaj problem ima i Aida Halilović, majka dva dečaka, koja je u Nemačku došla iz Srbije. Njen posao počinje u pola šest ujutru, pa je prinuđena da računa na pomoć svojih roditelja, i što se tiče dece i što se tiče kućnih poslova. Ovo je njen prvi posao u Nemačkoj, a u Srbiji je pre nego što je postala majka, radila kao kuvarica. Nakon nekog vremena shvatila je da joj je posao potreban. Kako kaže, veoma je srećna što joj je Jelagin projekat dao mogućnost da ponovo radi, i ističe da „uživa u radu sa starijim ljudima, jer su oni veoma zahvalni, a ta zahvalnost dolazi pravo iz srca”.

Raste potražnja za negovateljima

Zahvaljujući Jelaginom projektu, 19 žena do sada je završilo stručnu obuku. Jelagi je motivisana ovim uspehom i nada se da će privući još kandidatkinja, ali, kako kaže otkrila je da u Nemačkoj postoji tek nekoliko programa obuke za negu starijih, uprkos činjenici da populacija sve više stari. Negu danas traži oko 2,4 miliona ljudi, a procenjuje se da će ta cifra porasti za ceo milion do 2030. godine, što znači da će se tražiti preko 100 hiljada novih negovatelja. U oblasti gerijatrijske nege, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku nemačke, u zemlji trenutno ovaj posao radi oko 950 hiljada ljudi. Ofenbah nije jedino mesto u kojem se doseljenici traže za posao negovatelja. Slični projekti su pokrenuti širom Nemačke, a obuka se naročito promoviše među učenicima srednjih škola.

U Metmanu blizu Diseldorfa, Serena Sera rukovodi projektom sličnim ovom. Prema njenim rečima, ljudi sa doseljeničkom pozadinom se veoma traže u ovoj oblasti, zato što je takođe i sve više imigranata kojima je potrebna nega. Ako negovatelj razume njihovu kulturnu pozadinu i govori njihov maternji jezik, omogućava im i bolju uslugu. Iako ovaj posao nije lak, Sera tvrdi da posao negovatelja starih osoba ima budućnost u Nemačkoj.

Zahtevno testiranje

Nakon potpisanog Sporazuma sa Nemačkom u januaru prošle godine, o posredovanju i privremenom zapošljavanju srpskih radnika za zdravstvenu negu, na prvi konkurs u februaru javilo se 1100 radnika. Na drugi konkurs u julu odazvao se 631 radnik zainteresovan za odlazak u ovu evropsku zemlju.

U periodu od marta do novembra 2013. godine obavljeni su razgovori sa kandidatima iz užeg izbora, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Ova testiranja radili su predstavnici Savezne agencije za zapošljavanje Nemačke – Centrale za strance i posredovanje (ZAV), Nemačke agencije za tehničku saradnju (GIZ), kao i stručnjaci Gete instituta, u delu koji se odnosio na proveru znanja nemačkog jezika. Kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jedan od ključnih kriterijuma za izbor lica, pored osnovnih koji se tiču stručne spreme, bio je znanje nemačkog jezika na najmanje A2 nivou, zbog čega veliki broj kandidata nije ušao u uži izbor ili nije prošao na jezičkom testiranju. Nakon obavljenih razgovora za uključivanje u Projekat „Triple Win“ izabrano je 202 medicinskih tehničara.

Predstavnici GIZ-a i ZAV-a bili su nadležni za stručnu i jezičku pripremu izabranih kandidata i izbor poslodavaca. U njihovoj nadležnosti bilo je i posredovanje između kandidata iz Srbije i poslodavaca iz Nemačke. Prema informacijama sa kojima raspolažu u NSZ, do sada je posredovano u zapošljavanju za preko 50 lica, a 27 kandidata već je potpisalo ugovore o radu.

Školujemo li lekare za evropske bolnice?

Medicinsko fakulteti u Srbiji, slično ostalim visokoškolskim ustanovama iz oblasti zdravstva, svake godine upiše znatno više studenata od potreba zdravstvenog sistema u državi i mimo potreba postojećeg plana zapošljavanja u narednih pet godina, pokazuju podaci Nacionalne službe za pošljavanje.

U Lekarskoj komori Srbije navode kako se samo u Nemačkoj u poslednje dve godine, zaposlilo 530 naših lekara. Tokom prošle godine sertifikate dobre prakse koji su im neophodni za zapošljavanje u inostranstvu iz Lekarske komore Srbije uzelo je više od 800 lekara. Među njima je najviše mladih doktora opšte medicine, koji u svet kreću pravo sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, ali ima i anesteziologa, hirurga, kardiohirurga koji napuštaju svoja radna mesta na klinikama.

Preko 1.500 lekara iz Srbije zauzima najviše stručne i rukovodeće pozicije u bolnicama raznih zemalja u svetu, kažu u Lekarskoj komori Srbije.

– Školovanje lekara je skupo i zato je njihov odliv iz Srbije finansijski gubitak, ali i gubitak u svakom drugom smislu za državu. Poslednjih godina iz Srbije, ali i iz ostalih država Balkana u Nemačku na rad dolazi znatno više lekara i ostalog medicinskog osoblja, pa je prisutna selekcija. Prvenstveno se primaju lekari koji bolje znaju nemački jezik – kaže Pavle Stanković iz Univerzitetske klinike u Getingenu i član udruženja srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj.

Zapošljavanje u inostranstvu

Kada je u pitanju zapošljavanje srpskih radnika u inostranstvu, NSZ posreduje na osnovu prijavljene potrebe poslodavaca iz inostranstva. U 2013. godini, pored zapošljavanja zdravstvenih radnika u Nemačkoj, NSZ je posredovala i za zapošljavanje nastavnika engleskog jezika u Japanu, diplomiranih farmaceuta u Republici Srpskoj, više profila (poljoprivrednih i mašinskih inženjera, veterinara, laboratorijskih tehničara, mehaničara i dr) u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Trenutno je otvoren poziv za zapošljavanje medicinskog osoblja u državi Katar, svi traženi profili i uslovi se mogu pogledati na sajtu NSZ: www.nsz.gov.rs