Zbog nelegalnih manipulacija poslodavaca sa isplatom minimalne cene rada, milioni radnika u Nemačkoj primaju premale plate. Ukupnu štetu od kako je minimalac zakonom zagarantovan 2015. godine, Savez nemačkih sindikata (DGB) procenjuje na 64 milijarde eura, piše Dojče vele.

Za proteklih 10 godina samo su radnici, koji su za pun iznos minimalca zakinuti zbog neplaćenih radnih sati, fiktivnih odbitaka ili nerealnih normi, pretrpeli štetu od 35 milijardi eura. Poret toga, i socijalne kase su u gubitku 22 milijarde eura, a državni budžet za sedam milijardi eura na ime poreza na dohodak.

Podaci DGB-a pokazuju da u Nemačkoj trenutno oko šest miliona ljudi radi za minimalac, pre svega u ugostiteljstvu, trgovini i poljoprivredi. Iako ne bi smeli da dobiju manje, u praksi svi oni ne dobijaju pun iznos minimalne satnice koja po zakonu trenutno iznosi 13,90 eura, a manji iznos može biti isplaćen samo u izuzetnim slučajevima, kao što su praktikanti.

Prema računici sindikata, u kojoj se pozivaju na podatke iz takozvanog Socio-ekonomskog panela – godišnje ankete koja obuhvata oko 30.000 ljudi u 20.000 domaćinstava, od uvođenja minimalca ovi gubici u proseku pogađaju dva miliona radnika godišnje, odnosno radnicima je u proseku zakinuto između 1,70 i 2,40 eura po satu.

– Iz naših savetovališta znamo da postoje razne kreativne mogućnosti da se minimalac zaobiđe. Sve počinje već od nejasne definicije radnog vremena: „Da li se računa samo vreme provedeno direktno na traci ili i sam dolazak, priprema alata, kao i oblačenje i svlačenje radne odeće? Poslodavci često odbijaju novac od plate pod izgovorom kupovine radnog alata, uvode proizvoljne novčane kazne, dok prekovremeni rad uopšte ne plaćaju. Takođe, znamo za slučajeve gde se plata obeća, ali se onda zadržava kako bi se ljudi što duže držali u neizvesnosti. To je postao deo svakodnevice – navodi za agenciju kna Peter Kosen iz udruženja „Akcija dostojanstvo i pravda“.

Sindikat ovo dovodi u vezu sa planiranim merama štednje u socijalnom osiguranju i ocenjuje da je deo finansijskih rupa u budžetima rezultat kriminalnog delovanja poslodavaca koji ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze. Zamenik predsednika DGB-a Stefan Kercel je poslodavcima uputio najoštrije kritike i u razgovoru za Dojčlandfunk čitavu stvar nazvao čistom krađom plata, zbog koje je 64 milijarde eura ostalo u džepovima poslodavaca.

On je naglasio da su prevarama pogođeni upravo oni radnici koji „moraju dva puta da okrenu svaki cent koji zarade“, zbog čega je nedopustivo da se pljačka baš ta grupa ljudi. Kercel je od države zatražio uvođenje „drakonskih kazni“ za poslodavce koji varaju, te poručio da prevara sa minimalcem u Nemačkoj nije bezazlen prekršaj i da se mora tretirati kao ozbiljno krivično delo, pogotovo što država hronično podbacuje u kontrolama.

Državni organi pokušavaju da reaguju na ovom polju kroz Finansijsku kontrolu rada na crno (FKS), koja deluje pri nemačkoj Carini. U 2024. godine je pokrenuto skoro 6.200 istražnih postupaka zbog sumnje na kršenje Zakona o minimalnoj ceni rada, i dosuđeno ukupno 25,4 miliona eura novčanih kazni.

Kontrolori na terenu najčešće nailaze na nepotpune ili netačne podatke o radnom vremenu, na radnike koji se lažno prikazuju kao praktikanti, na neplaćeno vreme pripravnosti, vreme pripreme za rad ili vožnje bez tereta, pa čak i na sporazumne dogovore sa poslodavcem o isplati ispod minimalca, na koju zaposleni pristaju iz straha od gubitka posla.

Kontrolnim organima DGB zamera što hronično pate od nedostatka osoblja. Statistika pokazuje da svako preduzeće u Nemačkoj dođe na red za kontrolu tek jednom u 140 godina, što uopšte ne utiče odvraćajuće. Izveštaj Komisije za minimalnu cenu rada navodi da je u službi FKS trenutno nepopunjeno čak 2.500 radnih mesta koje je Bundestag već odobrio.

Poslodavci tvrde da načelno podržavaju minimalac, ali upozoravaju da se on mora prilagoditi „ekonomskoj realnosti“ jer politički motivisana povećanja satnice ugrožavaju radna mesta. Kosen ovaj argument smatra ciničnim i ističe da za pogođene radnike, koji često obavljaju najteže poslove u mesnoj industriji, kurirskim službama ili na građevini, važi potpuno ista ekonomska realnost, koja nalaže da moraju da prežive od onoga što zarade.

On naglašava da se radi i o skrivenoj diskriminaciji, budući da ove prevare najviše pogađaju sektore u kojima radi natprosečno mnogo migranata, koji zbog straha od gubitka posla i nepoznavanja sistema često pristaju na sve uslove. Stoga, iz sindikata ističu da minimalac jeste važan instrument protiv dampinga plata, ali da se trajno dobri uslovi na tržištu rada pre svega osiguravaju kroz snažne kolektivne ugovore, prenosi DW.

Slične vesti:

Nemački poslodavci krše zakon o minimalcu Nemačke mašinovođe započinju jednodnevni štrajk Lufthanza otkazala stotine planiranih letova Dajmler daje radnicima “korona-bonus” od 1.000 € Spor oko plata u Dojče Banu završen dogovorom