U 2025. godini ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije porasla je za 7,7 odsto međugodišnje i iznosila je 74,9 milijardi eura, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Izvoz srpske robe vredeo je oko 33,07 milijardi eura, uz rast 8,4 procenta u odnosu na isti period 2024. godine. Istovremeno, uvoz robe iz inostranstva vredeo je 41,86 milijardi eura, ili za 7,2 posto više međugodišnje, prenosi agencija Tanjug.

U poređenju sa 2024. godinom deficit je bio veći za 2,9 posto i iznosio je 8,79 milijardi eura. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 79 posto i bila je veća je od pokrivenosti u 2024. godini, koja je iznosila 78,2 posto.

Posmatrano po regionima, najveći udeo u izvozu naše zemlje imao je Region Vojvodine (32,2%), zatim Region Šumadije i Zapadne Srbije (22,5%), Beogradski region (22,1%), a Region Južne i Istočne Srbije (21,9%), dok je oko 1,4 posto izvoza ostalo nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u ukupnom uvozu imao je Beogradski region (45,4%), zatim Region Vojvodine (29,4%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (14,5%), Region Južne i Istočne Srbije (8,8%), a oko 1,9 posto uvoza ostalo je nerazvrstano po teritorijama.

Najveća spoljnotrgovinska robna razmena ostvarena je, tradicionalno, sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Udeo zemalja članica Evropske unije iznosio je 58,3 posto ukupne razmene, dok je sa zemljama CEFTA sporazuma, kao drugim po važnosti partnerom Srbije, ostvaren suficit od 2,96 milijardi eura i pokrivenost uvoza izvozom od 253,9 posto, navodi RZS.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u spoljnoj trgovini ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (najviše se izvoze električna energija i lekovi za maloprodaju, a najviše uvoze električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze električna energija i neaglomerisani lignit) i Severnom Makedonijom (izvoze se električna energija i električni provodnici, a uvoze električna energija i katalizatori na nosaču).

Spoljnotrgovinski suficit Srbija je ostvarila i sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, dok je najveći deficit zabeležen u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), kao i sa Turskom, Kazahstanom, Poljskom…

Slične vesti:

Spoljnotrgovinska razmena Srbije veća za 8,1 posto U prvih 8 meseci robna razmena Srbije veća za 28,5 posto Spoljnotrgovinska razmena Srbije prošle godine 50,2 mlrd. € Porast robne razmena Srbije sa svetom za 8,4% Nemačka i dalje najveći trgovinski partner Srbije