U otvorenom pismu nemačkoj saveznoj vladi, grupa bivših direktora nuklearnih elektrana i vodećih tehnoloških stručnjaka tvrdi da je ponovno pokretanje nedavno ugašenih nuklearnih elektrana tehnički izvodljiva i ekonomski opravdana mogućnost za spas nemačke privrede, prenosi Nuklearna perspektiva.

Potpisnici pisma, među kojima i Horst Kemeter, bivši šef elektrana Emsland i Biblis i Tomas Franke, bivši šef elektrana Philippsburg i Leibstadt, poručuju da nude svoju tehničku ekspertizu kako bi se proces uspešno sproveo, a da politika ima moć da promeni zakonski okvir. Pismo je poslato na adrese kancelara Fridriha Merca, ministarke ekonomije Katerine Rajhe i predsednika poslaničke grupe CDU/CSU Jensa Špana, a u celosti ga je ekskluzivno objavio tabloid Bild.

Stručnjaci su u pismu naglasili da bi reaktivacija nuklearnih kapaciteta donela tri ključne prednosti za Nemačku. Prva je pad cena struje za industriju, jer bi nuklearne elektrane u srednjem roku omogućile povratak konkurentnih cena industrijske električne energije, uključujući i mrežne takse, kroz diversifikaciju i stabilnost snabdevanja bez ugrožavanja evropskih klimatskih ciljeva.

Druga prednost bila bi očuvanje „ljudske infrastrukture“ i ekspertize, budući da je reaktivacija postrojenja ključna za zadržavanje nuklearnog znanja (know-how), bez čega Nemačka gubi korak sa budućim tehnologijama poput malih modularnih reaktora (SMR) i nuklearne fuzije. Oni su podsetili da se nemački reaktori i dalje koriste ili grade u inostranstvu, što potvrđuje da industrijsko iskustvo i lanci snabdevanja gorivom i dalje postoje.

Kao treću prednost stručnjaci navode privlačenje privatnog kapitala i obrazlažu da operateri nemaju ekonomski interes za restart zbog velikih regulatornih troškova, ali naglašavaju da postoji ozbiljan interes drugih investitora koji je trenutno blokiran rigidnim zakonodavstvom.

U svom zahtevu, potpisnici se pozivaju na zajedničko istraživanje organizacije Radiant Energy Group i pronuklearnog udruženja Nuklearia pod nazivom „Ponovno pokretanje nemačkih nuklearnih elektrana – ekonomska opravdanost i perspektive“, u kom se zaključuje da je moguće reaktivirati i modernizovati do 14 reaktora, a u nekim slučajevima čak i povećati njihovu snagu.

„Budući da reaktivacija koristi već postojeće komponente postrojenja i radnu snagu na lokacijama, ona je ekstremno atraktivna i ekonomski i vremenski, kako u poređenju sa gradnjom novih elektrana u inostranstvu, tako i u poređenju sa drugim izvorima energije“, navodi se u studiji.

Autori istraživanja naglašavaju da bi cena tako proizvedene struje (LCOE) bila toliko niska da bi projekat za investitore bio profitabilan i bez državnih subvencija. Idealan scenario predviđa hitno obustavljanje procesa demontaže i početak priprema za restart u januaru sledeće godine.

Da bi restart uopšte bio moguć, stručnjaci zahtevaju hitne političke i pravne korake. Pre svega, „ideološki neutralnu“ procenu socio-ekonomskih faktora i energetskog potencijala zemlje, a zatim i hitno obustavljanje demontaže i zamrzavanje finansijskih regulativa o troškovima gašenja, kao i izmenu Zakona o atomskoj energiji i dramatično smanjenje birokratije u procesu izdavanja dozvola i procene uticaja na životnu sredinu.

Nakon katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušimi 2011. godine, vlada Angele Merkel je donela odluku o potpunom napuštanju nuklearne energije. Odmah tada je ugašeno osam reaktora, tri su zaustavljena krajem 2021, a poslednja tri u aprilu 2023. Sva ova postrojenja trenutno se nalaze u različitim fazama demontaže.

Slične vesti:

Nemačka usvojila zakon o gašenju termo i nuklearnih elektrana Gašenje nuklearki nije narušilo nemački energetski sistem Nemački stručnjaci za geologiju i rudarstvo u poseti Srbiji Nemačka će ipak nastaviti da zatvara nuklearke Nemci traže da Francuzi zatvore nuklearku