Građevinski sektor trenutno je najproduktivniji u Srbiji, ali zbog nestašice sirovina, skupljeg transporta i sve veće potražnje na tržištu, njegova cena je poskupela i do 30%, navodi RTS.

Uredbom koja važi do jula, Srbija je ograničila uvoz pojedinih strateških proizvoda poput cementa, čelika i armature, dok neimari procenjuju da bi tržište nepokretnosti moglo da se stabilizuje tek nakon smirivanja geopolitičkih tenzija i završetka izgradnje najvećih infrastrukturnih objekata u zemlji.

Cene građevinskog materijala rastu od početka godine, dok dobavljači navode da se cenovnici menjaju iz nedelje u nedelju i da su rokovi isporuke produženi. I na stovarištu u Zaječaru potražnja za građevinskim materijalom je velika. Vladan Jeličić sa zaječarskog stovarišta „Oktopod“ kaže da se oseća mala nestašica u delu opekarija, crepa i beton-blokova.

– Verovatno postoji neki razlog zašto je to tako. Naše pretpostavke su da se mnogo više zida po Beogradu i zapadnoj Srbiji – kaže Jeličić i dodaje da su najviše poskupeli stiropor, armatura i gips-kartonske ploče.

U Beogradu je sve više kranova, a kvadrat stana u novogradnji košta od 3.000 pa i do 15.000 eura. Uroš Đaković, investitor kompanije Blok properties, kaže da kriza trenutno utiče samo na završne materijale.

– Ono što trenutno najviše utiče jesu završni radovi, u smislu stolarije, keramike i svega ostalog. To je sada skočilo od 5 do 15%, i ne samo da je skočilo, nego u pregovorima sa dobavljačima traže nam dosta avansa – navodi Đaković.

Miloš Mitić iz agencije za nekretnine City expert navodi da će, ukoliko se kriza produži, potencijalno još više poskupeti materijali koji se koriste u gradnji.

– Samim tim će i logistika poskupeti zbog skoka cene nafte i mi u toj nekoj situaciji možemo očekivati da investitor zbog povećanja troška gradnje prebaci cenu kvadrata na krajnjeg korisnika – kaže Mitić.

Na pitanje kako u takvoj situaciji da građani sa prosečnim platama stignu do krova nad glavom, Danijela Rabrenović, arhitekta iz Beograda, odgovara da na cenu kvadrata stambenog prostora utiče štošta.

– Između ostalog, cena lokacije je i najveći činilac te cene. Postoje ljudi koji su došli do lokacija koje se nalaze na odličnim mestima, u zakupu od 99 godina ili kroz kupovinu starih fabrika, tako da bi oni sada mogli da praktično odigraju jednu tržišnu utakmicu i spuste cene stanova kako bi normalan i prosečan građanin mogao da dođe do svog stambenog prostora i na taj način reši životno pitanje – kaže Rabrenovićeva.

I dok investitori i izvođači radova koriguju troškove gradnje, deo dobavljača smatra da su neka poskupljenja opravdana zbog ratnih sukoba i nestašica sirovina, ali upozoravaju da na tržištu, posebno u većim gradovima, cene rastu bez realnog osnova, a to znači da bi u narednom periodu stanovi i poslovni prostori mogli dodatno da poskupe, navodi RTS.

Slične vesti:

Nestašica građevinskog materijala u Nemačkoj Obustavljen promet pšenice i kukuruza, cena soje raste U Srbiji raste potražnja za poslovnim prostorom U Srbiji nastavlja da cveta zdravstveni turizam Nastavlja se borba za srpsku malinu