U potrazi za sigurnim životom i karijerom, generacije mladih sa Balkana i dalje se iseljavaju u Nemačku. Međutim, aktuelna realnost za mnoge mlade Nemce postaje sve sumornija, jer diploma više nije garancija za zaposlenje, pa su mladi stručnjaci prinuđeni da mesecima traže posao u struci i prihvataju poslove daleko ispod svojih kvalifikacija.

Podaci Savezne agencije za zapošljavanje (Destatis), koje prenosi ,“tagesschau.de“, pokazuju da je stopa nezaposlenosti među visokoobrazovanim kadrovima porasla sa 2,9% u 2024. na 3,3% u 2025. godini. U industrijski vodećoj pokrajini Baden-Virtemberg ovaj rast je još izraženiji – sa 2,2 na 2,6 posto.

Ekonomski pad Nemačke simbolizuje primer 23-godišnje Ane Šonauer iz Štutgarta koja je diplomirala poslovnu psihologiju na Visokoj školi primenjenih nauka, a koja radi kao kasirka u supermarketu „Rewe“. Od novembra je poslala više od 50 prijava, a do razgovora za posao je stigla tek nekoliko puta, prenose vesti-online.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da nemačko tržište rada ulazi u period ozbiljne krize. Profesorka Juta Rump kaže da digitalizacija, veštačka inteligencija, pad industrijske proizvodnje i višegodišnja ekonomska stagnacija smanjuju potražnju za novim kadrovima u nekim sektorima. Dok su pre samo godinu i po diplomci često dobijali ponude pre završetka studija, sada u sektorima ekonomije, prava, IT-a i inženjerstva mladi u proseku posao traže devet do dvanaest meseci.

Ipak, dugoročno perspektiva ostaje dobra, kaže Rump, jer zbog velikog broja odlazaka u penziju u narednoj deceniji se očekuje velika zamenska potražnja za visokoobrazovanim kadrovima. Mnogi mladi stručnjaci prihvataju privremene poslove, prakse ili dodatne master studije dok čekaju bolju priliku.

Tržište rada u Srbiji sve više traži mlade stručnjake, posebno u oblastima medicine, građevinarstva, mašinstva, IT-a, turizma i proizvodnje. Veliki broj studenata još tokom fakulteta prolazi kroz stručne prakse, volontiranja i saradnju sa kompanijama, što im omogućava da steknu praktično iskustvo još pre diplome. Prema nekim istraživanjima iz 2024. i 2025. godine, više od 60% srpskih diplomaca pronalazi posao već u prvoj godini nakon studija, dok zaposlenost mladih sa tercijarnim obrazovanjem u prve tri godine dostiže preko 76 posto, navodi „Srpski ugao“.

Za razliku od Nemačke, gde se mladi visokoobrazovani sve češće osećaju kao višak u sopstvenoj državi, Srbija ima problem druge vrste. Mladi stručnjaci u Srbiji nemaju slobodan pristup tržištu rada, budući da privatni sektor u razvoju još uvek nema dovoljan kapacitet da može sve da ih apsorbuje, dok državnom sektoru ne mogu ni da priđu ukoliko se ne priključe vladajućim strukturama vlasti, piše made-in-germany.

Naime, od decembra 2013. godine, kada je zbog budžetskih ušteda u Srbiji uvedena Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, sav prirodni odliv stručnih kadrova iz državnih firmi i institucija (po osnovu odlaska u drugu kompaniju, iseljavanja iz zemlje, odlaska u penziju, smrti i sl.) popunjava se gotovo isključivo kadrovima iz vladajućih političkih struktura. Prilikom zapošljavanja na upražnjenim radnim mestima, veoma upitne kvalifikacije takvih kadrova se tokom svih proteklih godina nisu proveravale standardnim testiranjima u okviru procesa zapošljavanja. Partijski kadrovi su se u državnim institucijama zapošljavali direktno, a dugogodišnje nagomilavanje njihove nestručnosti u uzurpiranim institucijama, uz sve veći obim bezakonja i korupcije na nivou cele države, na kraju su doveli do sloma demokratske podele vlasti, kao i do urušavanja samih institucija i pravnog sistema u celini.

U takvoj situaciji mladi obrazovani ljudi u Srbiji nemaju puno izbora. Prva mogućnost je da se zaposle u privatnom sektoru čije je poslovanje u državi visoke korupcije i bezakonja često vrlo neizvesno i u kom nema dovoljno radnih mesta za sve. Druga mogućnost je da se priklone vladajućim strukturama, dobiju posao u državnoj firmi i osude se na služenje nestručnim i nekompetentnim partijskim kadrovima čije upravljanje razara te iste institucije. Ipak, za mlade srpske stručnjake postoji i treća mogućnost, a to je iseljavanje u Nemačku i druge razvijene zemlje sveta, gde bar imaju socijalnu sigurnost i neke šanse da se profesionalno usavršavaju i napreduju, napominje made-in-germany.

Slične vesti:

Kriza tera nemačke firme da skraćuju radno vreme Nemci neće da zapošljavaju mlade jer su „nesposobni za život“ Nemačku auto-industriju zahvatila ozbiljna kriza! BASF nagradio naše najbolje mlade naučnike Na Nemačku se i dalje gleda kao na zemlju iz snova