[custom_frame_center shadow=“on“][/custom_frame_center]

U rad i razvoj jednog stručnjaka za informacione tehnologije (IT) u Srbiji, svaka kompanija treba da uloži od 50.000 i 100.000 eura, procene su Microsoft razvojnog centra u Srbiji (MDCS), koji se zalaže da do 2025. godine u našoj zemlji bude 16 razvojnih IT inženjera na svakih 1000 stanovnika, prenosi „economy.rs“.

Danas u našoj zemlji ima svega 1,6 IT inženjera na 1000 stanovnika, a potrebe tržišta rada daleko su veće.

– Prema rezultatima istraživanja koje je u našoj zemlji sproveo Vojvođanski „IKT“ klaster uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), neto vrednost IT industrije u Srbiji od 2006. do 2011. godine porasla je za čak 100%, sa 150 miliona eura na čak 318 milona eura. To je impresivan rast koji pokazuje koliko danas IT industrija zarađuje i donosi profita našoj zemlji. Ono što je ovde najvažnije je da će ovakav rast definitivno privući strane investitore koji će želeti da ulažu u našu zemlju. Sigurno je da IT industrija u Srbiji ima odličnu perspektivu, a za to je potrebno da imamo mnogo više IT stručnjaka – kažu u razvojnom centru Microsofta.

Po njihovim preporukama, za prevazilaženje ovog problema i povećanje broja IT stručnjaka u Srbiji, potrebno je značajno povećati upisne kvote za tehničko-tehnološke fakultete, unaprediti sadašnji nastavni plan i program, a takođe je i jako važno popularisanje IT struke među mladima, kako bi shvatili da je ovo zanimljiva, dinamična oblast u kojoj ih čeka siguran posao i budućnost.

U toku 2012. godine u našoj zemlji je bilo više od 10% novoupisanih studenata na smerove u oblasti informacionih tehnologija, što je više od 5.500 studenata. Ovaj podatak pokazuje značajno interesovanje koje postoji među mladima u Srbiji za ovu vrstu profesije. Međutim, iako se interesovanje za IT struku među studentima i mladima povećava iz godine u godinu, na tržištu rada Srbije deficit ovih radnika i dalje je prisutan. U 2011. godini diplomiralo je 3.637 IT stručnjaka, dok je ponuda za poslove u ovoj oblasti bila daleko veća.

Slične vesti:

Koji su poslovi budućnosti u Srbiji? U Vlasotincu kreće dualno obrazovanje Zeliger savetuje naše studente da što više rade! Koji su najozračeniji srpski gradovi? U Nemačkoj porezi za preduzetnike manji nego u Srbiji