U nemačkim saveznim državama posebno pogođenim sušom, poput Saksonije-Anhalt i Bradenburga, ratari se sve češće okreću uzgoju sirka. U poslednje tri godine ova kultura se više gaji i u Bavarskoj, dok je u ostalim pokrajinama ovaj porast umereniji ili stagnirajući.
Inače, zrno sirka se koristi u ishrani ljudi, a u ishrani stoke i zrno i cela biljka, dok se u prerađivačkoj industriji koriste i zrno i stablo i metlica. Preradom sirka dobija se glukoza, skrob, šećer, gluten, alkohol, pivo i prekrupa za ishranu stoke, piše Agrarheute.
Po svom hemijskom sastavu zrno sirka je slično kukuruzu, mada bolje podnosi nepovoljne klimatske uslove, što su prepoznali nemački poljoprivrednici koji ga u poslednje vreme sve više seju. Tako je na nemačkim njivama 2015. bilo posejano oko 8.600 hektara ove biljke, a 2020. uzgoj se povećao na 11.100 hektara, tako da sada udeo sirka u ukupnim obradivim površinama ove zemlje iznosi oko 0,1%.
U Nemačkom odboru za kukuruz (DMK) kažu da je teško predvideti kako će se u narednim godinama razvijati proizvodnja sirka, ali smatraju da će to najviše zavisiti od toga u kojoj meri se ova biljka može koristiti na farmi. Takođe, i dalji razvoj proizvodnje biogasa uticaće na veću ili manju upotrebu sirka kao zamene za kukuruz. Zbog svog biohemijskog sastava i vrednosti krme neke sorte sirka prikladne su kao dodaci ili čak zamena za silažni kukuruz.
Inače, sirak je biljka dobro prilagođena životu u suvim područjima, jer njegov razgranat i dubok korenski sistem ostvaruje dobar pristup vodi. Velika sposobnost ove biljne kulture da prikuplja vodu iz zemljišta smatra se odlučujućim faktorom za dobar rod i tokom vrlo sušnih sezona poljoprivredne proizvodnje.
Оставите одговор