Spoljnotrgovinska razmena Srbije veća za 8,1 posto

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvom kvartalu ove godine je dostigla nivo od 9,62 milijarde eura, što na godišnjem nivou predstavlja rast od 8,1 posto, objavio je Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa istim periodom prošle godine, izvoz Srbije je u prvom tromesečju 2019. bio veći za 6,9 posto, a iznosio je 4,09 milijardi eura, dok je uvoz bio veći za 9 posto, sa vrednošću od 5,53 milijarde eura.

Deficit je u ovom periodu iznosio 1,44 milijarde eura, što je više za 15,6 posto u poređenju sa istim prošlogodišnjim kvartalom. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 74 posto, što je nešto manje u odnosu na 75,4 posto pokrivenosti iz istog perioda 2018.

Sračunato u dolarima, robna razmena Srbije sa svetom je u prvom kvartalu iznosila 10,93 milijarde, što je pad od 0,1 posto, od čega je izvoz vredeo 4,64 milijarde (1,2 % manje), a uvoz 6,28 milijardi dolara (0,8 % više). Ukupan deficit je dostigao nivo od 1,63 milijarde dolara, što je više za 6,8 posto. Najveće učešće u domaćem izvozu imao je region Vojvodine (34,9%), a u uvozu region Beograda (47,1%).

U ukupnoj robnoj razmeni najveći udeo od 63,8 posto imale su zemlje članice Evropske unije, a najveća razmena je ostvarena upravo sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije i u izvozu i u uvozu bila je Nemačka, u koju je izvezeno robe u vrednosti od 528,5 miliona, a uvezeno robe za 695,9 miliona eura.

Drugi najvažniji partner bile su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je razmena bila u suficitu od 429,7 miliona eura. Izvoz u ove zemlje je iznosio 636 miliona, a uvoz 206,3 miliona eura, te je pokrivenost uvoza izvozom bila 308,3 procenta. Najveći suficit je ostvaren sa BiH, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, ali i sa Rumunijom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Italijom, Slovenijom, Bugarskom, Hrvatskom, Švedskom i Holandijom, dok je najveći deficit Srbija zabeležila u trgovini sa Kinom i Ruskom Federacijom.

Srpski izvoz robe je samo u martu ove godine porastao za 6,2 posto, kada je iznosio 1,54 milijarde eura, dok je uvoz povećan za 4,6 posto na 2,05 milijardi. Prema desezoniranim podacima martovski izvoz je bio manji za 1,4 posto u odnosu na prethodni mesec, a uvoz je zabeležio blagi rast od 0,1 procenat.