Izdavanje fiskalnih računa, plaćanje realnih uvoznih dažbina i PDV-a, razlog su što kineski trgovci, koji su sada u obavezi da posluju po zakonu, napuštaju Srbiju i odlaze u Mađarsku, Moldaviju, Brazil, Čile i Urugvaj.
Sa preseljenjem posla u druge zemlje, Kinezi su počeli kada je država prestala da im gleda kroz prste, a počela da traži da prijavljuju radnike, izdaju fiskalne račune i da im se carini stvarna količinu uvezene robe, a ne lažno prijavljena, piše „Blic“.
Odeća iz Kine, koja je do tada bila i upola jeftinija u odnosu na konkurenciju, naglo je poskupela, pa više razlike u ceni gotovo da i nema, zbog čega u kineskim tržnim centrima i robnim kućama roba iz Kine sve brže ustupa mesto proizvodima iz Turske.
Procene govore da je u našim trgovinama 60 posto kineske robe, a na pijacama i buvljacima gotovo 90 posto tekstila. Razlog što kineski trgovci napuštaju Srbiju jeste i upola niži promet u prethodne dve do tri godine. Opštinari kažu da će lokalne samouprave biti na gubitku, jer su kineski trgovci zakupili najveće poslovne prostore, a za zakup od dvadesetak kvadrata plaćaju i do 2.000 eura.
U Upravi carina demantuju navode kineskih trgovaca da su im carine sa 10.000 eura po kontejneru robe, skočile na 65.000 eura i kažu da u zavisnosti od robe, carina može najviše biti do 30.000 eura.
– U tako velikim kontingentima krije se deo koji nije prijavljen, a česta su i kršenja prava intelektualne svojine, odnosno falsifikovanja robne marke. Jedan od glavnih problema su umanjene vrednosti faktura za robu. Gotovo 80 posto prikazanih faktura iz Kine je netačno. To je stvorilo i prostor za korupciju, pa smo u nekoliko slučajeva imali privođenje carinika koji su zloupotrebljavali službeni položaj tako što su, u dogovoru sa kineskim trgovcima, smanjivali osnovicu za carinjenje i tako direktno nanosili štetu budžetu – objašnjavaju u Carini.
Po mišljenju Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, ukoliko bi svi Kinezi otišli iz Srbije, domaći proizvođači koje je jeftin uvoz iz Kine i uništio, nadoknadili bi ono što se kod nas proizvodi. Kako kaže, sa tržišta bi eventualno nestali najjeftiniji proizvodi koji su najčešće problematičnog kvaliteta i bezbednosti.
– Na teritoriji EU svaka država vodi politiku reciprociteta sa Kinom. Ili imaju kvote, ili „koliko vi uvezete, toliko mi izvezemo“. Mi smo dostigli 1,3 milijarde dolara uvoza iz Kine 2011. godine, a 1,08 miliona eura izvoza. Uvoz nam je bio 1.200 puta veći. Ta ogromna neravnoteža ide samo na našu štetu već 25 godina – smatra Rajić.
Оставите одговор