U svom poslednjem tekstu, novinarka austrijskog lista „Standard“ Adelhaid Velfl se bavi kontroverznim projektom iskopavanja litijuma u dolini Jadra u Srbiji i navodi kako će uskoro jedna nemačka delegacija posetiti našu zemlju upravo tim povodom, što se i dogodilo juče, kada je nemački kancelar Olaf Šolc došao u Srbiju kako bi sa vladom potpisao Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina.
„Glasovi kritike se zanemaruju: 38.000 građana potpisalo je građansku inicijativu da bi se sprečila eksploatacija litijuma u Srbiji. Oni se boje da bi rudnik mogao da zagadi tlo i vodu oko njega. Ali, parlament Srbije je ignorisao tu građansku inicijativu, mada je bio obavezan da makar diskutuje o njoj. To pokazuje stanje parlamentarizma u Srbiji, ali očito je i pravosuđe potkopano u hibridnom režimu“, piše ona.
Velfl u tekstu kaže: „Tako to ide u autokratskoj Srbiji“ i navodi kako je Ustavni sud oborio odluku vlade da se Rio Tintu oduzme licenca i podseća da je projekat zaustavljen iz straha od masovnih protesta, kao i da je Ustavni sud po želji vlade ukinuo odluku iz 2022. godine.
„Kritičari projekta u zemlji nisu razočarani samo zbog nedostatka minimalnih standarda pravne države i demokratskog odlučivanja, zbog pretećeg zagađenja okoline, već i zbog toga što u svemu tome vide projekat koji pre svega služi ekonomskim interesima nemačke automobilske industrije i Evropske unije, koja u okviru „Zelenog dogovora“ (Green Deal) forsira prelazak na električne automobile, za čije baterije je potreban litijum“, piše autorka i ističe da „aktivisti koji se zalažu za zaštitu životne sredine i za demokratiju, spočitavaju Zapadu dvostruki moral“.
Ona konstatuje da, iako Zeleni sede u nemačkoj vladi i znaju za ugrožavanje životne sredine i deficite u demokratičnosti Srbije, u Berlinu forsiraju projekat, jer bi Jadar mogao da pokrije najveći deo nemačkih potreba, te podseća da je nemačko Ministarstvo privrede s Vučićem sklopilo „institucionalno partnerstvo“, koje podrazumeva industrijsko-politički razvoj Srbije u skladu sa „Zelenim dogovorom“, uz jačanje lanaca snabdevanja. Autorka potom navodi da Vučić smatra da su Rio Tinto i Evropska unija uklonili sve sumnje u ekološku bezbednost projekta, te da bi Nemci već u julu mogli da dođu u Beograd kako bi zvanično najavili projekat. Pri tom, ona podseća da je Šolc u januaru već posetio Čile takođe zbog litijuma.
U tekstu se navode i stavovi Jovana Rajića, osnivača i šefa pravnog tima Regionalnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji smatra da je Vučić izvor problema pošto „dehumanizuje protivnike projekta“ nazivajući ih izdajnicima. Autorka skreće pažnju na eksplicitno zalaganje Vučića i premijera Miloša Vučevića za projekat, kao i na tvrdnju premijera da protivnici projekta „nemaju dobre namere“, a podseća i na hapšenje i kažnjavanje aktivista koji su se blokadom saobraćaja usprotivili projektu.
Autorka ističe da se stručnjaci RERI pitaju zbog čega se EU zalaže za realizaciju projekata bez „minimalnih standarda za demokratiju, ljudska prava i zaštitu okoline“, kao i u situaciji kada „srpske institucije naprosto nisu u stanju da nametnu minimalne standarde“, za šta kao primer navode evropske smernice koje je Srbija kao član energetske zajednice bila dužna da sprovede, a nije uspela. Stručnjaci za ekologiju poput Rajića kritikuju nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koji je Rio Tinto objavio, a autorka navodi i Rajićevu izjavu da „studija isključuje jemstvo, jer kaže da podaci iz nje ne mogu posmatrati kao obavezujući i pouzdani“.
Novinarka „Standarda“ navodi da je Rajić ukazao na to da tehnički još uvek nije moguća eksploatacija litijuma bez ozbiljne štete po životnu sredinu i dodaje da je EU u pogledu elektromobilnosti još uvek zavisna od Kine, te da Srbija koja ima dobre odnose sa Pekingom to vešto koristi.
„Srbija je prošlog septembra potpisala sa Evropskom komisijom izjavu o namerama o strateškom partnerstvu u oblasti baterija i kritičnih sirovina, među kojima je i litijum. Interesantan detalj: za EU je potpisao zamenik predsednika Evropske komisije zadužen za „Zeleni dogovor“, Slovak Maroš Šefčovič. U istom trenutku je srpska vlada dogovorila investiciju sa slovačkom firmom Inobat, koja je partner sa Rio Tintom. Radi se o fabrici akumulatora u Srbiji. Za Šefčoviča i Vučića dil se očigledno već isplatio“, piše Adelhaid Velfl i zaključuje da „Berlin zanemaruje što srpska vlada godinama vodi antinemačku kampanju, kao i da se kritika autoritarnog beogradskog režima jedva čuje, te podseća da je Nemačka nedavno, baš po želji srpske vlasti, zajedno sa drugim državama Evropske unije sprečila članstvo Kosova u Savetu Evrope“.
Оставите одговор