Nemačka je u 2026. godinu ušla sa nizom zakonskih i finansijskih izmena koje direktno utiču na prihode, troškove i svakodnevni život velikog broja građana, uključujući zaposlene, penzionere, porodice sa decom i korisnike socijalnih davanja, navodi agencija Tanjug.
Od 1. januara minimalna zarada je povećana na 13,90 eura po radnom satu, a porasla je i minimalna mesečna naknada za učenike u dualnom obrazovanju, za sve godine školovanja. Takođe, povećana je i maksimalna mesečna zarada bez punih doprinosa za tzv. mini-poslove, sa pređašnjih 556 eura na 603 eura. I cena mesečne karte za regionalni i lokalni javni prevoz je u celoj zemlji porasla sa 58 na 63 eura.
Nemačka je od početka ove godine uvela i poreska rasterećenja, kao što su povećanje osnovnog neoporezivog dela dohotka na 12.348 eura i veće poreske olakšice za decu. Penzioneri bi od jula meseca mogli da dobiju veće penzija, prema procenama za oko 3,7 posto, iako će vlada konačnu odluku doneti tek na proleće, zavisno od ekonomskih kretanja i rasta zarada. Najavljeno je i uvođenje takozvane aktivne penzije, koja bi zaposlenim penzionerima omogućila da deo dodatnog prihoda ostvare bez plaćanja poreza, prenosi Viršaftvohe.
U Nemačkoj će cene emisija ugljen-dioksida porasti sa dosadašnjih 55 eura po toni na 55 do 65 eura, što će se najdirektnije odraziti na troškove goriva i grejanja domaćinstava, dok će za potrošače to predstavljati umereno, ali primetno poskupljenje.
Prema procenama auto-kluba ADAC, cena benzina bi u 2026. mogla da poraste za oko tri centa po litru, dok se za dizel očekuje nešto manji rast. Što se grejanja tiče, procenjuje se da bi lož-ulje moglo biti skuplje za oko tri centa po litru, a gas za oko 0,3 centa po kilovat-satu.
Оставите одговор