„Bila bih spremna ponovo da dođem, bilo da se radi o nastavku saradnje sa Institutom za puteve, ili o saradnji sa nekom drugom kompanijom ili institucijom. To je dobar način da napredujemo, nešto naučimo, ali i približimo se jedni drugima.“
Preko projekta MIDWEB „Migracije za razvoj na Zapadnom Balkanu“, a u saradnji sa Vladom Republike Srbije i resornim ministarstvom, obezbeđen je privremeni povratak i zaposlenje za 20 kvalifikovanih stručnjaka iz Srbije, koji su trajno nastanjeni u zemljama Evropske unije – Austriji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji. Učesnicima je omogućeno da se u periodu od dve nedelje do dva meseca mogu vratiti u zemlju porekla kako bi sa drugima podelili svoje znanje i veštine, i tako doprineli razvoju zemlje iz koje potiču.
– Prvo smo kontaktirali lokalne institucije i privrednike u Srbiji kako bi ustanovili šta im i kakv profil stručnjaka treba. U početku je odziv bio slab, ali je srećna okolnost što se radi o veoma raznorodnim institucijama, od univerziteta, instituta, ne vladinog i vladinog sektora, sve do privatnih preduzeća. Sa našim stručnjacima u inostranstvu stupili smo u kontakt preko IOM-ovih kancelarija i naših udruženja iz dijaspore, kao i raznih strukovnih udruženja i veb portala u evropskim zemljama. Na taj način stigli smo do stučnjaka iz raznih oblasti: telekomunikacija, arhitekture, prava, internet politike, marketinga, biznis administracije… Njihov boravak ovde ništa nije koštalo institucije domaćine, već je troškove prevoza, boravka i plate, snosio Projekat. Meni se, kao nekome ko je stalno obilazio i pratio rad tih ljudi dok su bili kod nas, i analizirao njihove izveštaje, sve to pokazalo kao izvanredan mehanizam koji funkcioniše u praksi. Postoji način da dopremo do naših stručnjaka u inostranstvu, i da se taj njihov ljudski kapital vrati kako bi omogućio transfer znanja, veština i ukupnog njihovog radnog iskustva. U priči sa našim stručnjacima saznala sam i da je bukvalno svih 20 njih zainteresovano da ponovo dođu u Srbiju i nastave da rade na poslovima koje su započeli. Sa druge strane i institucije domaćini imaju sada takođe potrebu da razvijaju te započete poslove. Nekoliko njih čak najozbiljnije razmišljaju da se potpuno vrate u Srbiju – ispričala je za Poslove Milena Milivojev, koordinator Projekta.
Kako dalje navodi Milena Milivojev, naš stručnjak za telekomunikacije iz Nemačke Igor Gotier, došao u JAT i tamo radio na internacionalizaciji njihovog kol centra. Posao je uspešno završen, a sve to je neplanirano omogućilo i dovelo do zapošljavanja na određeno vreme osam novih radnika za obavljanje posla u kol centru JAT-a. Nataša Kocsis je u saradnji sa Narodnom bankom Srbije radila na novom zakonu o priznavanju inostarnih diploma, trenutno jednoj od najvećih prepreka za povratak stručnjaka u zemlju, a radila je i na izradi priručnika sa praktičnim savetima za povratnike. Maja Vukadinović iz Nemačke, u Domu kulture Studentski Grad u Beogradu održala je niz radionica i predavanja na temu PR prezentacija institucija u javnosti i komunikacije sa interesnim grupama. Vanja Ljujić iz Holandije je tokom boravka u Gimnaziji Pivo Karamatijević u Novoj Varoši učenicima i nastavnicima građanskog vaspitanja i veronauke održala niz predavanja na temu Ljudska prava iz ugla međunarodnog prava i socijalne psihologije. Slična predavanja su organizovana i u Biblioteci u Prijepolju. Stručnjak za umetničke medije i digitalni performans Fahrudin Salihbegović takođe iz Holandije je izmedju ostalog u saradnji sa “Academica Group” iz Beograda organizovao u Sremskim Karlovcima letnju skolu digitalnog teatra u okviru koje su bile radionice i predavanja na temu “Interaktivnog digitalnog dizajna u realnom prostoru”.
Ana Pajić iz Nemačke provela je četiri nedelje u „Institutu za puteve“ radeći na poboljšanju baze podataka:
– Posao je obuvatio analizu podatka mrežne strukture, programa i opreme koja se koristi. Postigli smo vidna unapređenja, pre svega koristeći ono što je bilo na raspolaganju na licu mesta, intervencije na strukturi i konfiguraciji pojedinih elemenata koji su bitni da bi sve funkcionisalo brže. Za potpunu realizaciju na poboljšanju rada baze ustanovi nedeostaju potrebni resursi. Uslovi rada i sama organizacija su me pozitivno iznenadili. U Institutu su me lepo dočekali i spremno uputili šta rade i čime raspolažu, kao i dokle su u mogućnosti da idu u okviru samog projekta. Istakla bih odličnu saradnju sa tehničkim direktorom Zdravkom Delevićem, kao i sa IT osobljem kojih nema dovoljno ni da se izbore sa svakodnevnim problemima, neizbežnim u ovakvoj organizaciji. Postignut je napredak, i to je najbitnije, ali činjenica je da je period od četiri nedelje ipak veoma kratak, i da bi moglo još dosta toga da se uradi. Neke od stvari koje su urađene ostaće kao smernice za dalji rad i funkcionisanje, a neka buduća sradnja bila bi na obostrano zadovoljstvo. Ova vrsta stručne sardnje svakako poboljšava procese poslovanja. S jedne strane, upoznala sam se sa problemima na terenu u drugačijem okruženju, a sa druge strane, svoje iskustvo sam u izvesnoj meri prenela na Institut, tako da su dobili neke sveže ili drugačije ideje za moguća rešenja. Takođe je lepo i ponovo provesti neko vreme u svojoj zemlji. U svakom slučaju, bila bih spremna ponovo da dođem, bilo da se radi o nastavku saradnje sa Institutom za puteve, ili o saradnji sa nekom drugom kompanijom ili institucijom. To je dobar način da napredujemo, nešto naučimo, ali i približimo se jedni drugima – ispričala nam je Ana Pajić nakon rada u „Institutu za puteve“.
Оставите одговор