Ukupan izvoz kompjuterskih usluga iz Srbije prošle godine je dostigao nivo od 455 miliona eura, dok je uvoz iznosio 167 miliona. Računica pokazuje da je neto izvoz kompjuterskih usluga od 288 miliona eura u 2015. bio veći od neto izvoza i “Fiata” i “Železare” zajedno.
Prema navodima ljudi iz struke, u srpskom izvozu IT usluga dominiraju veb-rešenja i programiranje sa oko 50 posto, slede rešenja za mobilne platforme sa oko 40 posto, dok je udeo svega ostalog 10 posto, prenose “Večernje novosti”.
Stručnjaci ukazuju da nije dovoljno samo „prepoznati“ IT sektor kao prosperitetan, već država treba da napravi jasnu strategiju za njegov razvoj, kojom bismo uposlili sopstvene informatičke kapacitete. Takvom shvatanju potpuno je suprotstavljen potez Nacionalnog prosvetnog saveta koji je nedavno odbio predlog Ministarstva prosvete o uvođenju informatike i programiranja u osnovne škole u Srbiji kao obaveznog predmeta.
– Srpska industrija softvera nalazi se na svetskim listama između 30. i 50. mesta, što je najbolji rezultat naše privrede. U odnosu na prvi kvartal prošle godine, u istom periodu 2016. izvoz kompjuterskih usluga je povećan za 33 miliona eura i iznosi 173 miliona. Kako se već pokazala tendencija rasta u odnosu na 2015. godinu, očekujemo da će na kraju ove godine izvoz biti značajno veći, što će nesumnjivo doprineti ekspanziji ove privredne grane – kaže Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Po njenim rečima, dosadašnji pozitivni rezultati IT industrije u Srbiji ukazuju na potrebu za sistemskom podrškom tom sektoru, kao i za stvaranjem podsticajnog ambijenta za uzajamno približavanje informacionih i drugih tehnoloških inovacija.
– Procena je da bi u Srbiji u sektoru informacionih tehnologija do 2020. godine moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta, jer postoji veliki nedostatak stručnih IT kadrova, a taj nedostatak je registrovan i u Evropskoj uniji – ističe Matić.
Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja kaže da u srpskom IT izvozu i dalje preovlađuje takozvani „outsourcing“, odnosno model poslovanja u kome jedna firma za neke svoje poslove angažuje (kratkoročno ili dugoročno) drugu firmu, koja može da se nalazi i na suprotnom kraju sveta.
Ekonomista Ivan Nikolić navodi da jedina dva proizvoda koja su u Srbiji tokom 2015. imala bolji neto izvozni rezultat, odnosno koja beleže veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinske neravnoteže jesu kukuruz i smrznuto voće.
– Kukuruza smo prošle godine izvezli za 342,9 miliona eura, a uvezli za 12,3 miliona, te je neto izvoz iznosio 330,6 miliona, dok je ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla 340,8 miliona, odnosno 318,2 miliona eura neto – kaže Nikolić.
Оставите одговор