Nova poverenica Vlade Nemačke za istočne pokrajine, Elizabet Kajzer, podnela je svoj prvi izveštaj na 35. godišnjicu od ponovnog ujedinjenja zemlje. Ona potiče iz Gere u saveznoj pokrajini Tiringiji i samo je godinu dana starija od pada Berlinskog zida, a dve od ujedinjenja, piše Dojče vele.
Politikološkinja i sociološkinja se u izveštaju fokusira na pitanje kako mlađi ljudi doživljavaju ujedinjenu Nemačku i navodi da je za mlade ‘Istok’ još uvek mnogo više od geografskog pojma. Ona naglašava da je to prostor koji „oblikuje identitete i utiče na biografije“ i da se uslovi odrastanja i dalje se znatno razlikuju, naročito izvan istočnonemačkih metropola.
Kajzerova, takođe, ukazuje i na takozvani Izveštaj savezne vlade o jednakosti, koji pokazuje da u manjim gradovima i ruralnim oblastima na istoku javni prevoz i zdravstvene ustanove više nisu potpuno obezbeđeni, kao i da su zarade tamošnjih žitelja ispod proseka i da oni više zavise od socijalnih davanja nego što je slučaj na nivou cele zemlje.
„Blagostanje je takođe niže na istoku nego na zapadu. Pored toga, starenje stanovništva u ruralnim delovima istočne Nemačke znatno je izraženije. Udeo mladih daleko je ispod nacionalnog proseka. To oblikuje životni put mnogih istočnih Nemaca do odraslog doba. Oni mnogo ređe mogu da računaju na finansijsku podršku roditelja nego njihovi vršnjaci na zapadu Nemačke“, objašnjava Kajzerova i zaključuje da su mladi ljudi na istoku u nepovoljnijem položaju jer se bogatstvo pre svega prenosi nasledstvom.
Podaci Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) za 2024. godinu jasno pokazuju da je u zapadnim pokrajinama oporezovano više od 106 milijardi eura nasledstva ili poklona, dok je na istoku, uključujući i Berlin, ta brojka iznosila manje od 7 milijardi eura. Poverenica za istočne pokrajine smatra ove razlike problematičnim i sugeriše da rasprava o reformi poreza na nasledstvo nije loša ideja.
Naime, Kajzerova se nadovezuje na ranije predloge stručnjaka Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW), prema kojima bi država trebalo da svim mladim odraslim osobama isplati svojevrsno „nasleđe“ od 20.000 eura, što bi moglo, na primer, da se iskoristi za finansiranje obrazovanja, pokretanje posla ili ulaganje u nekretninu. Fondacija „Nasleđe za sve“ smatra tu ideju ostvarivom i finansijski održivom, jer bi se novac „isplaćivao iz fonda koji se puni malim nametom na velika nasledstva“. Po njihovim proračunima, pet posto godišnjeg poreza na nasledstvo bilo bi dovoljno za realizaciju ove ideje.
Međutim, Kajzerova je svesna da je rasprava o reformi poreza na nasledstvo osetljivo pitanje unutar vladajuće koalicije. U njenoj stranci SPD postoji određena podrška, ali kod Demohrišćana kancelara Fridriha Merca gotovo niko nije spreman na tako nešto. Stoga je ukupna ocena Kajzerove pomešana, jer navodi i da se istočna Nemačka dobro razvila u mnogim oblastima. Ona ističe da je privreda porasla, da postoji živa startap scena i da je istok pionir u razvoju obnovljivih izvora energije.
Ipak, ništa od toga dugoročno neće biti dovoljno da nadoknadi jaz sa zapadom, a sve će postati još teže zbog ubrzanog starenja stanovništva na istoku i iseljavanja mnogih mladih. Naime, ukoliko se izuzme Berlin, istok je od ponovnog ujedinjenja izgubio oko dva miliona stanovnika, pa sada pet istočnih saveznih pokrajina zajedno ima oko 12,5 miliona žitelja. U istom periodu, populacija zapadne Nemačke je porasla za deset posto, na gotovo 68 miliona ljudi, navodi Dojče vele.
Оставите одговор