Srbija je za traženje posla postala privlačnija pre dve godine, nakon zakonskih izmena koje su produžile vreme boravka i rada stranaca i digitalizovale proces izdavanja radnih dozvola.

U novo poglavlje uređivanja tržišta rada Srbija ulazi pregovorima o radnoj mobilnosti, a prva zemlja sa kojom su pre nedelju dana pokrenuti pregovori za Sporazum o radnoj mobilnosti je Uzbekistan.

– Srbija sa Uzbekistanom želi da ostvari strateško partnerstvo. To je jedna od najbrže rastućih ekonomija u Centralnoj Aziji, takozvana kapija za prodor u Centralnu Aziju, država sa izuzetno vrednim radnicima koji kada odu u inostranstvo poštuju društveni poredak, kulturu i običaje te države. Među uzbekistanskim radnicima postoji nula posto kriminala, ne postoji nijedan prekršaj. Pre nego što uputi radnike u druge države, Uzbekistan im omogući obuku, nauči ih jezik i običaje te države, upozna ih sa kulturom i tradicijom i pripremi ih u potpunosti da mogu da se integrišu i obavljaju svoj posao u skladu sa očekivanjima poslodavaca u tim zemljama – objašnjava pomoćnik ministra za rad, Danijel Igrec, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Prema njegovim rečima, očekuje se da Sporazum bude usaglašen do jeseni, jer je za oktobar najavljena poseta predsednika Uzbekistana Srbiji i tom prilikom se očekuje potpisivanje sporazuma. O drugim zemljama, kako kaže, još se odlučuje za pokretanje pregovara o radnoj mobilnosti, ali je cilj budućih sporazuma da sve radne migracije budu u legalnim okvirima.

– Rastom broja stranih radnika i prijava za jedinstvene dozvole za boravak i rad u Srbiji, kojih je prošle godine bilo više od 100.000, kontrola uvoza radne snage sve je izazovnija. Srbija je 1. februara 2024. počela sa primenom zakonskih izmena koje su uvele dodatne provere stranih radnika, a Ministarstvo za rad vrši redovne i vanredne inspekcijske kontrole. Strani radnici često nisu dovoljno upućeni u svoja prava i Ministarstvo zajedno sa svojim međunarodnim partnerima sprovodi projekte i obuke kako bi ih upoznala sa pravima. Sporazumi o radnoj mobilnosti uvode princip jednakog tretmana, što znači da stranim radnicima ne dajemo nikakva dodatna i veća prava nego što ih imaju domaći radnici u Srbiji – naveo je Igrec.

Pre angažovanja stranih radnika poslodavci su dužni da preko Nacionalne službe za zapošljavanje sprovedu test tržišta rada kako bi proverili da li ima domaćih radnika sa potrebnim kvalifikacijama. Igrec tvrdi da naši poslodavci ne zaobilaze tu obavezu, a konstantu potrebu naše zemlje za stranim radnicima objašnjava izuzetnim privrednim rastom.

– Suočavamo se sa demografskim izazovima. Stopa nezaposlenosti je na rekordno niskom nivou od 8,5 posto, tako da zbog ekonomskog razvoja i napretka postoji potreba za angažovanjem dodatne radne snage. Srbija će sledeće godine biti zemlja domaćin jednog od najvećih globalnih događaja, izložbe Ekspo 2027, pa postoji potreba za angažovanjem stranih radnika – kaže Igrec i naglašava da sporazumi o radnoj mobilnosti uvode organizovano zapošljavanje stranaca uz punu kontrolu i nadzor države.

– Angažovanje će se vršiti na osnovu unapred utvrđenih procedura i država će imati mehanizme da iskontroliše da se sve sprovodi u skladu sa zakonima i u skladu sa sporazumima. Jedan od problema koji prijavljuju upućeni je da radnici često lako dobiju takozvanu vizu D, koja im je neophodna da dođu u Srbiju na najviše do 180 dana. Nakon toga moraju da dobiju jedinstvenu dozvolu za rad i boravište koja može da traje najviše tri godine. Međutim, drugi korak je često komplikovan i dovodi do zloupotreba od strane poslodavaca, ucenjivanja radnika, a u ekstremnim slučajevima i do oduzimanja pasoša i ograničavanja kretanja. Za vreme trajanja vize D strani radnik ne može da promeni poslodavca – navodi Igrec.

Kako dalje objašnjava, ukoliko strani radnik po isteku vize D ne ispuni uslove za sticanje jedinstvene boravišne dozvole za rad, poslodavac koji ga je angažovao ima obavezu da mu obezbedi siguran povratak u zemlju porekla, uz pokrivanje svih troškova. Takvi slučajevi postoje, kaže Igrec, jer su u proces izdavanja jedinstvene dozvole uključeni i Nacionalna služba za zapošljavanje, koja proverava ispunjenost uslova i Ministarstvo za rad i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje vrši bezbednosnu proveru.

Slične vesti:

U Srbiju pristiže sve više stranih radnika Nemačka sve više zavisi od stranih radnika! Nemačka uvezla više kamenog uglje nego prošle godine Srbija prošle godine reciklirala 6,8% više otpada Sve više radnika iz Azije i Afrike obara cenu rada u Srbiji