U Nemačkoj su u julu potrošačke cene rasle koliko i prethodnog meseca, a roba i usluge su u proseku bili skuplji za dva procenta odsto u odnosu na juli prošle godine, saopštio je preliminarne podatke Savezni zavod za statistiku (Destatis).
Cene su u julu posebno porasle u sektoru usluga, za 3,1 posto, kao i hrane, za 2,2 posto, što je negativno uticalo na ukupnu inflaciju. S druge strane, manja cena energenata za 3,4 posto ponovo je imala ublažujući uticaj na inflaciju, iako ne toliko snažno kao prethodnih meseci, pa je stopa, bez promenljivih cena hrane i energije, odnosno bazna inflacija, ostala povišena kao i u junu i iznosila je 2,7 posto.
Glavni ekonomista Komercbanke Jirg Kremer ovakvu situaciju ocenjuje kao nedostatak, iako „kozmetički“, jer takva bazna inflacija može nositi rizik inflacije, prenosi agencija DPA.
Povećana inflacija u nemačkom sektoru usluga traje već mesecima. Julskih 3,1 posto je tek za 0,2 poena manje nego prethodnog meseca, za šta je jedan od razloga i povećanje plata.
Nakon sedam uzastopnih smanjenja kamata, Evropska centralna banka (ECB) se pre nedelju dana, na poslednjem sastanku o kamatnim stopama, privremeno povukla na „posmatranje“, očigledno smatrajući da je inflacija dovoljno obuzdana i da za sada nije potreban novi korak. ECB je zadržala referentnu kamatnu stopu od dva posto nepromenjenom, računajući da je cilj stabilnosti cena ispunjen.
S druge strane, niska inflacija može da uspori privredni rast, jer građani i preduzeća mogu da odlože investicije, očekujući dalji pad cena.
Prema očekivanjima Bundesbanke, stopa inflacije će u narednim mesecima oscilirati oko granice od dva posto, a isto prognozira i vladin Savet stručnjaka.
Inače, u Nemačkoj je inflacija tokom 2022. godine skočila na 6,9 posto, pre svega zbog rata u Ukrajini i naglog rasta cena energenata i hrane, dok se u 2023. spustila na 5,9 posto. Prošle godine inflacija je oslabila na 2,2 procenta.
Оставите одговор