Prošlonedeljna anketa Privredne komore Srbije (PKS) je pokazala da gotovo polovina od 378 ispitanih kompanija trpi u poslovanju direktne i vrlo značajne posledice poremećaja tržišta i opšte krizne situacije izazvane studentskim i građanskim blokadama, neizvesnošću i promenama u ponašanju tržišnih aktera.
Anketom su bile obuhvaćene velike i male domaće i strane firme iz svih segmenata privrede i svih krajeva Srbije, koje zapošljavaju ukupno 111.400 ljudi i ostvaruju 1,8 milijardi dinara prihoda, piše Politika.
Anketirani koji su uglavnom usmereni ka međunarodnom tržištu rekli su da su svesni posledica po celu privredu i da ih osećaju, ali za sada manje nego privrednici koji posluju samo na unutrašnjem tržištu. Uz sve aktuelne globalne probleme, oni strahuju od razvoja situacije na unutrašnjem tržištu, koja već plaši i čini uzdržanim njihove inostrane partnere, što im usporava ulazak u već planirane investicije, kao i dalji razvoj koji će teško moći da nadoknade ukoliko se situacija ubrzo ne vrati u normalu.
– Privreda Srbije i te kako već trpi ozbiljne posledice zbivanja na domaćoj društvenoj i političkoj sceni. I to ne samo kompanije iz sektora usluga koje su u kriznim situacijama uvek prve i direktno na udaru, već i proizvodne, zbog smanjenja gostiju i kupaca, porudžbina, prometa i prihoda, zbog logističkih problema, zaustavljanja obrazovnog procesa, problema u saobraćaju i komunikacijama kao posledicama blokada, odlaganja investicija i očekivanih poslova u zemlji i inostranstvu. Bez izuzetka, sa manjim ili većim nevoljama suočavaju se privrednici iz svih sektora, od poljoprivredno-prehrambene do kreativne industrije – navodi predsednik PKS Marko Čadež.
Prema istraživanju, najveći i najvidljiviji ceh u protekla četiri meseca plaćaju turizam, trgovina i prevoznici. Više od 70% anketiranih kompanija iz sektora turizma prijavilo je probleme u poslovanju, trećina beleži pad broja turista, gostiju i noćenja od 10 do 40%, a svaka deseta i više od 40%. Nekima je broj poseta čak i prepolovljen u poređenju sa istim periodom prošle godine. Otkazuju se ili odlažu dolasci stranih i domaćih gostiju, a isto važi i za đačke ekskurzije koje se uobičajeno realizuju u ovom periodu. Zbog neizvesnosti i straha turističke agencije već upozoravaju na smanjeno interesovanje za letovanje, pa postoji opasnost da turistička sezona bude znatno lošija nego prethodnih godina.
Osim logističkih i problema u planiranju, autobuski prevoznici se suočavaju i sa manjim brojem putnika, kod nekih i za više od 40%. Sa smanjenim porudžbinama, manje je posla i za prevoznike robe. Čak 57% kompanija iz sektora trgovine već beleži pad prometa od 10 do 40 posto, pokazuje istraživanje PKS.
– Zbog bojkota nisu samo veliki trgovinski lanci u problemu. Oseku kupaca, manju prodaju, niže prihode i zaradu već beleže i mali trgovci i drugi manji biznisi kojima je svaki dinar važan. I to ne samo prodavci hrane već i farmaceutskih proizvoda, odeće i obuće, nameštaja… Ovo se odnosi i na trgovine na malo, veletrgovine električnim aparatima, sanitarnom opremom, građevinskim materijalom. Kako primećuju trgovci, u okolnostima neizvesnosti ljudi kupuju samo ono što se mora. Štetu trpe i trgovinski lanci koji sada manje naručuju nove količine robe ili otkazuju porudžbine – objašnjava Čadež i dodaje da je to na duži rok opasno i neodrživo, jer ulazimo u začarani krug, u zonu iz koje ćemo što duže traje sve teže izaći.
Kako dalje objašnjava, iz privrede stižu naznake nelikvidnosti i problema sa naplatom međusobnih potraživanja, što nam se nije događalo ni tokom korone, a usporavaju i građevinske kompanije i proizvođači građevinskog materijala, koji su uvek bili pokretač rasta. Negativne efekte po poslovne rezultate prijavljuje trećina ispitanih, dodaje Čadež, a manje ili veće probleme prijavljuju gotovo sve od 45 anketiranih kompanija iz ovog sektora. On upozorava da je tražnja za stanovima pala kod nekih kompanija i do 70%.
– Gotovo svi segmenti prerađivačke industrije sada su prinuđeni da nose i teret trenutne društvene krize u našoj zemlji. Prema anketi, 63% ispitanika iz stočarske proizvodnje i prateće prerađivačke industrije odgovorilo je potvrdno na pitanje o negativnim efektima zbivanja na domaćem terenu. Osim pada prihoda od izvoza za oko 20%, ukazuju na smanjen promet i do 30%, zastoje u transportu, usporenu poslovnu komunikaciju sa institucijama… Pad domaće prodaje i te kako oseća i oko 20% kompanija iz oblasti biljne i prehrambene industrije, i to ne samo zbog bojkota trgovina. To se posebno odnosi na konditore, čiji su veliki potrošači deca, koja nisu išla na nastavu, i firme koje, na primer, užinama snabdevaju škole. Uz to, zbog zbivanja na ulicama, više inostranih partnera, sa kojima su već dogovorili poslove, odustalo je, bar za sada, od dolaska radi potpisivanja ugovora. I 65% ispitanika iz tekstilne industrije je navelo da oseća negativne efekte u poslovanju, kroz smanjenje obima posla, usled pada prodaje u svojim maloprodajnim objektima i trgovinama koje snabdevaju, čak i do 50%, teškoća u naplati, zadrške poslovnih partnera iz inostranstva – navodi predsednik PKS.
S obzirom na to da metalska, elektro, industrija gume i plastike, kao najveći izvoznici srpskog prerađivačkog sektora, i bez unutrašnje krize, već imaju dovoljno problema usled smanjenih porudžbina evropskih proizvođača automobila, sada se dodatno suočavaju i sa padom prodaje na domaćem tržištu od pet do 20%. Među njima su i domaće, ali i strane firme koje smanjuju obim proizvodnje, broj zaposlenih, a neke najavljuju i zatvaranje pogona u Srbiji. Kriza nije zaobišla ni kreativnu industriju. Prazni bioskopi, manje reklama i do 40%, odlaganje i do 50% investicija zbog bezbednosnog rizika, samo su neki od problema kompanija iz ovog sektora, pokazuje anketa.
S druge strane, čak 74% domaćih privrednika veruje da će se situacija brzo normalizovati i da će uprkos svemu realizovati planirane investicije. Međutim, ima i onih koji su planove, ulaganja u objekte, opremu i prevozna sredstva ostavili po strani ili ih odložili dok se situacija ne smiri. Najviše ih je, prema anketi, u turizmu (46%) i saobraćaju (28%), kao i među građevinarima.
– Većina domaćih i stranih investicija su na čekaju ili pauziraju. Ali i čekanje već proizvodi štetu, ne može sve da se nadoknadi. Stranci, koji do sada nisu ovde investirali, a imali su nameru, ljubazno kažu „izvinite, sačekaćemo, jer protesti su uneli pometnju“. Tako mi je pre neki dan napisao jedan japanski proizvođač guma sa kojim smo razgovarali o dolasku u Srbiju. Takvih je 25–30% među kompanijama sa kojima su vođeni pregovori. Oni koji su ovde već prisutni i zagazili su u projekte koje nastavljaju da realizuju, uz svu neizvesnost i rizik – objašnjava Čadež.
Gotovo polovina anketiranih kompanija u narednom periodu očekuje dalji pad poslovanja sa svim posledicama koje to podrazumeva, sve do smanjenja plata i otpuštanja radnika. Trgovci procenjuju dodatni pad prometa između 20 i 30%, dok građevinari strahuju od smanjenja radova, posebno na objektima koje finansira država, na čijim projektima su poslednjih godina najviše radili.
Оставите одговор